Ritam

„moramo đa zaradimo novac, jer moramo da platimo račun za stmju itd, ali razlog zbog koga to radimo je muzika”. A: Evo, naša izdavačka kuća Altemative Tentacles, pređstavlja primer kako se u Americi može raditi sa svešću da je taj biznis tu zbog muzike, a ne muzika zbog biznisa. I oni moraju da plate račune i Ijude koji rade za njih, ali oni su u tom poslu da bi izdavali muziku u koju vemju. Kod njih ne susrećeš onu izdavačku politiku „đaj da izdamo nešto samo da bi se para vrtela”, u koju upadaju i nmoge male, navođno altemativne etikete. Nažalost, ne možeš pobeći od svemoćnog dolara tamo odakle mi dolazimo. RTTAM: Ne možeš nigde, ni ovde... R: Da, naravno. Ali ga uvek možeš upotrebiti za nešto dobro i pozitivno. To mi pokušavamo kao band nikad nismo ništa lično zaradili od gmpe, ali kad dođe do poslovnog nivoa onda smo poslovni prodajemo naše majce, naše ploče i tražimo da nas plate za to što sviramo. Ali to je sve zato đa bi mogli đa nastavimo da sviramo svoju muziku. Moraš da napraviš taj balans, ne možeš da se praviš totalno nesvesnim ekonomske stmne funkcionisanja grupe, ili gmpa uskoro neće postojati. Ali nikad ne smeš da đođeš u situaciju da razmišljaš o tome kako bi bilo dobro malo više zaraditi ovaj put, јег ti treba novi TV ili odmor u Meksiku. Ako dođe do toga, onda stani i razmisli zašto ustvari radiš to što radiš. Nama se to neće desiti, mi ne prodajemo toliko ploča, haha... A; Bilo bi dobro da zaradimo bar malo na tumeji da možemo da se vratimo u zajedničku kuću gde bi živeh i da sami kupimo malo hrane, a da ne moramo uvek da idemo da se grebemo kod roditelja ili prijatelja sa ordm „znaš, upravo sam se vratio sa puta...”. Ljudi su inače jako dobri prema nama u Victoriji, British Columbia, odakle smo. R: Šta više, dobro je đa ne prodajemo tako puno ploča, jer je jedini način da ih prodaš zaista puno da praviš muziku koja Ijudima ne predstavlja nikakav izazov. Ako praviš veoma jednostavnu muziku, koja nikog ne uznemirava, svi mogu da te prihvate i svi će i hteti da kupe tvoju ploču to radi Michael Jackson, recimo. Ne kažem da je to nešto loše. Ja baš volim pop muziku i veselu, jednostavnu muziku uopšte, jedino što mi sami želimo da napravimo nešto drugo. Nešto što moraš malo pažljivije đa slušaš, što ti se neće ođmah dopasti, čemu moraš malo vremena da posvetiš. Većina Ijudi želi da sedne kod kuće i sluša muziku koja će ih razveseliti i opustiti. I to je potpuno uredu. Ali mi moramo uvek biti na ivici... A: Mislim da nije naša svesna odluka da budemo na ivici. To tako samo od sebe ispadne kad završimo pesmu. Ljudi nas

pitaju zašto pišemo o tako užasnim stvarima, a ni mi ne znamo јег rdsmo seli pa doneli odluku đa pišemo o tome i tome. Prosto smo osetih da je to važna stvar, neki stvaran problem, pa smo sročili tekst. Nismo đoneli odluku da pišemo o temama koje će Ijudima biti teške, pošto smo mi, je U, Nomeansno... Ko god je bio na dva naša koncerta zna da nikad ne znaš šta ćeš ustvari dobiti kad dođeš đa nas vidiš uživo. Možemo biti dobri ili loši, ali nikad isti i nikad proračunati. Rizikujte s nama, Ijudi. J: Vidiš, ono što je uobičajen američki pogled je pogled na stvari američke srednje klase. A ona ima sve životne mogućnosti na dohvat mke lako putuje, lako stiče obrazovanje, lako nalazi mesto za stanovanje. Kako oni shvataju slobode u svetu iz svoje konformne pozicije? Njihova politička motivacija je dmgačija njih vlada ostavlja na miru ine meša se u njihov život. Zašto bi njih uopšte bilo briga šta se đogađa kod njihovog prvog komšije? Ili kolege sa posla? Da ne pričamo o pravima zatvorenika po zatvorima... Već u Zapadnoj Evropi Ijudi moraju da se drže skupa i da se ispomažu da bi zaštitih ili izborili neka svoja kolektivna prava. Oni imaju dmgačiju političku motivaciju. Oni razumeju tačku gledišta drugih Ijudi. Pre 50 godina nije postojala međunarodna zajednica kao što je sad. Globalne komunikacije su učinile izuzetno dobru stvar svet sad liči na pravu zajednicu i možemo bar da se nadamo da će dobm volja Ijuđi pomoći da nestanu razni diktatori ovog sveta. Danas to još izgleđa loše, biće možda i gore, ali mislim da je ovo prelazni period ka nečem stvamo kvalitativno boljem. Ljudi počinju da bivaju svesni drugih kultura i drugih naroda i njihovih problema. A: Tek su počeli da shvataju đa svaka njihova odluka, svaki izbor koji načine utiče na nekog drugog, možda i negativno. To je tek početak, ali verujem đa će im se preko medija sve to vratiti, da će konačno svi shvatiti da nisu sami na ovom svetu... J: Ljudska priroda je u teoriji ih dobra ih loša, nikad mešavina, ami mislimo da je upravo takva kombinacija oba. A: To je ono što sam hteo da kažem nije u pitanju da li ćemo se otarasiti ove, one ili svih vlađa, ove, one ili svih korporacija možeš farbati rđavu ogradu koliko hoćeš živim bojama, ah ona je opetzarđala. J: U pitanju je Ijudska priroda i motivacija koja stoji iza postupaka nekog pojedinca. Time se mi bavimo kao grupa. Zašto se ponašamo ovako ili onako? Odakle su došle te naše pesme o ružnim stvarima kao što je silovanje? Мога biti da u našoj prirodi postoji zla strana i mi pokušavamo da uspostavimo odnos prema činjenici da smo svi, delimično, zli, i delimično dobri... A: Ako je nečije malo đete silovano i übijeno, mi hoćemo da stavimo do znanja da si sa njim delimično i ti silovan i übijen... Naše pesme se ne ođnose na nekog nepoznatog, nego na tebe. Odbacujemo ono hrišćansko „samo dobro se računa”, ne želimo da ignorišemo stalno i neizbežno postojanje zla. mislim đa to nije pitanje toga šta je ispravno a šta nije ispravno, već pitanje opstanka. J: Ko smo mi? Ko sam ja? Ko si ti? (smeh) A: Ako možemo da se odvojimo od muških ideala kontrole, straha i razaranja i usvojimo ženski princip stvaranja, odgajanja i rašćenja, možda ćemo imati šansu da preživimo. Nisam još razmislio o tome šta će se desiti. Videćemo, ha, ha, ha...

Marjan OGRINC

45