Ritam

NOVI POVRATAK ČOVEKA IZ KOLICA

Još jednom je Robert Wyatt obradovao svoje zagrižene pristalice i otvorio vrata novim mladim ušima željnim drugog zvuha.

Robert Wyatt je tokom više od 20 godina samostalnog rada objavio svega 8 solo albuma, 3 EP—ja i 7 singlica, međutim uticaji koje njegova muzika nosi su duboko ukorenjeni u nekoliko generacija muzičara, kako na ostrvu, tako i na kontinentu. Krajem 60-tih je pojava sastava SOFT МАСНЖЕ, između ostalih, označila кгај jedne ere u britanskom roku, ostvarivši nešto što kritičari označavaju kao art-cok, a kasnije i kao začetnike jazz-госк fiizije. Kao predvodnici uticajne kenterberijske scene Soft Machine (Mike Ratledge, Hugh Норрег, Kevin Ayers i Wyatt) su svojim pristupom otvorili novoj ozbiljnosti u britanskom roku, a činjenica da je Wyatt kao bubnjar bio glavni pevač bila je skoro revolucionama. No, baš zbog toga što se ostalima nije svideo način na koji Wyatt peva, od napušta sastav početkom 70-tih. U to vreme je vec’ za CBS objavio solo album, „The End of An Еаг , na kojem ga prati par Ijudi sa kenterberijske scene, i ge je Wyatt bliži jazz vodama. Po ođlasku iz Soft Machine, osniva The Matching Mole, sa kojima objavljuje 2 albuma (72. i 73), koji imaju bliskosti sa prethodnim sastavom, ali su korak đalje u Wayatovom traženju novog zvuka između džeza i roka. Albumi grupe su dugo bili u senci Wayatovih solo rađova i grupe Soft Machine, no stvari polako dolaze na svoje mesto i prošle godine su reizdati na CD-u. Tih ranih 70-tih Wyatt sarađuje i sa drugim engleskim grupama levog usmerenja poput sastava Нешу Cow. Inače za taj period sam Wyatt kaže da je to bio njegov adolescentski period, koji ni njemu samom nije jasan posle svega što mu se đesilo. Na jednoj pijanoj žurci, 73. godine Wayatje mešao puno punča i puno viskija, a kada je hteo da se izvuče sa žurke, to je pokušao kroz prozor, pa je pad sa četvrtog sprata bio tragičan; Wayat je ostao nepokretan od pasa naniže i doživotno vezan za invalidska kolica. Kasnije je sam pričao: „Kada ste tako pijani, ni pad sa te visine ne boli mnogo. To dobro znaju vojnici i matadori I pored ovako teških posledica, Wayat übrzo nastavlja sa radom i za tada izuzetno jaki Virgin (koji je u to đoba držao i Faust, Непгу Cow, Captain Beefhearta) 1974. objavljuЈ е album zanimljivog naslova „Rock Bottom”. Dobar đeo pesama je Wyatt pripremio рге nesreće, no morao je da ih prilagodi svojim ogramčenjima. Nije više mogao da koristi kompletan bubnjarski set, ali mu se glas nekako otvorio i mekoća i razgovetnost pevanja, uz neku setu u glasu običnog Čoveka ostaju karakteristika Wayatove muzike do danas. lako neškolovan, njegov glas je sigumo jedan od najupečatljivijih i najprijatnijih vokala današnice, a autoru ovog naručenog teksta i najlepši muški vokal savremene muzike. Vec sledeče godine za Virgin objavljuje zvučni nastavak ranijeg LP-ja, album „Ruth Is Styranger Than Richard”. Ova dva remek dela čine

jednu celinu, pa nije čudo da su kasnije zajedno objavljeni kao dupli album. Na albumima Wayatu pomažu Richard Sinclair, Brian Eno, Bill McCormick, Fred Frith, Hugh Норрег, Mongezi Feza, Gary Windo i đrugi, a omote je uradila Alfreda Benge, njegova supruga, inače slikarka. Nigde nisam kao kod Wayatovih albuma, a za sve je omot uradila Alfreda Benge, osetio takvu toplu omota i njegovu sjedinjenost sa muzikom. Forma rok pesme je na ovim albumima dobila nova značenja i obzirom na sjajne reakcije publike i novina sa nestrpljenjem su se očekivale dalje aktivnosti. Wayatu je koncertiranje (putovanja posebno) bilo toliko otežano đa u to nije htreo da se upušta. Tokom ’74. i ’75. godine je nastupio samo tri puta, uvek sa grupom Непгу Cow. Najveći koncert od svih je ođržan u Rimu, pređ 100.000 Ijudi, gde su nastupili Virgin-ovi aduti. Nemogućnost da odgovori zahtevima publike je pogodila Wayata tako žestoko, da je dalje shčne nastupe izbegavao, dok je snimanje zapostavio u sledećih 5 godina, nakon što je tokom 75. urađio dve obrade: ,J’m A Behever” (ovaj singl objavio je ii PGP RTB) i „Yesterđay Man”. PUNA ŠAKA SINGLOVA Nakon ovako duge pauze Wyatt se vraća 1980., na nagovor svoje supmge („ostaćemo bez novca, a ti ga možeš brže zaraditi nego ja bile su ključne reči) i Geoff Travisa (Rough Trade šef) da može objaviti bilo šta na njegovoj. Te gođine se pojavljuju 4 singla sa obradama. Ovaj put su u pitanju bile male neobične stvari. Uvek su to bile dve tematski vezane pesme. Prvi sa poznatim latinoameričkim temama: „Агаисо” i „Caimanera”, zatim dve balade cmih autora „Strange Fruit” (setite Bilhe Holiday klasika) i Chic hit ~At Last I Am Free” Oba singla su ogoljena i topla, bolja od izvomika (Billie Holiday verzija se jedino može meriti). Nakon ovoga se pojavio „prosovjetski singl na kojem poeta Peter Blackman izgovara svoje „Stalingrad” i sa verzijom numere „Stalin Wasn’t Stgallin”, koju je u vreme velikog ratnog prijateljstva snimio Golden Gate Jubille Quartet, čija je singlica kasnije povučena iz prodaje, a autor se nikada nije smeo pojaviti da pokupi svoje honorare, nakon otkrivanja Staljinovih zločina. Poslednji u seriji je bio „radnički” singl sa pesmama Fl a g” i „Trade Union”. Rough Trade, koji je singlove objavio, sledeće godine je sve skupio na albumu ,JJothing Can Stop Us” dođavši dve pesme, jeđnu Wayatovu i obradu pesmice „Grass” dečjeg pisca Ivor Cutlera. Ta faza se završava 1982., objavljivanjem singla „Shipbuilding” (u pitanju je poboljšana verzija pesme Elvisa Costella, koga sam Wyatt izuzetno ceni). Tokom brojnih i Iđugih odsustvovanja sa scene Wyatt slao razgledmce, dopisivao se sa političld zatvorenicima (učlanio se

46