Ritam

u KP Velike Britardje 1978., izašao je tek nedavno), a uradio je i muziku za „The Animals F.ilm” (jedan od najboljih vokalnih uvoda se nalazi na mini albumu, iz ’82., sa muzikom iz tog dokumentamog filma koji govori o zlostavljanju životinja). Intenzivno sluša muziku sa različitih dugovalnih radio stanica. Iz slušalačkog je povremeno prelazio u kreativni mod, ali često pevajuči omiljene teme. Mini album ~Work In Progress” (nema veze sa Marjanovičem i Mikeličem, bez obzira na Wayatovu partijsku pripadnost) sadrži 3 obrade: Garbrielovu ,3iko” i dve kubanske pesme ~Yolanda” Pabla Milanesa i „Те Recuerdo Amanda” Viktora Јаге i jednu pesmu koju je uradio sa basistom Hugh Hopperom. Sledeče 1985. godine za Rough Trade se pojavljuje album ~01d Rotten Hat” za koji je Wyatt sve pesme uradio sam, na kojem domira Wayat glas i nežni, jednostavni, džezu bliski zvuci. Iste godine Wyatt peva sa Swapo Singersima, na promocionom singlu, u produkciji Јеггу Dammersa sa Swapo Singersima na singlu „The Wind Of Change”, Na drugom albumu sastava News From Babel odmerava svoj glas sa Dagmar Krause, starom prijateljicom iz dana saradnje sa Непгу Cow. Sleđi još jedna pauza, u kojoj pozajmljuje svoj glas za „Venceremos”, prvi singl grupe Working Week, a pojavljuje se maxi »Jeel Sessions”, sa snimcima za radio—šou Wayatovog dobrog prijatelja, gde se čuju samo Wayatov glas i klavir. Poznate, ali đrage stvari i zabavne verzije, lako su Wayatove pesme uvek bile slušljive, ipak je ostajao van centra zbivanja. na pitanje da li vidi sebe van mainstreama, ođgovara: „Ne samo da sam u mainstreamu, več sam verovatno jedini mainstream koji postoji. Stvaram apsolutne zvuke, pravim potpuno normalne ploče i sve to meni zvuči sasvim razložno. Ljudi koji su namemo ekcentrici mora da su ludi; ja imam dovoljno problema pokušavajuči đa budem normalan”. U kuči koju su on i žena mu, Alfie, kupili od para svojih prijatelja, nakon nesreče (Voren Biti, Pink Floyd, Roni Skot) Wyatt ima svoju standarđnu opremu; „Riviera ini klavijature, na kojem je vibrato podešen veoma usporeno, što odgovara

mom glasu, a koje sam kupio u Veneciji ’73, u prodavnici igračaka, uz to Yamahin bejbi Iđavir i PSS 780 klavijature, đva mikrofona, nešto perkusija, preferii'am četkice i batiče umesto palica, a sve snimam na četvorokanalnom Tascamu 244”. Wyatt je па nesreču često u škripcu sa novcem. Virgin, koji je dao раге za snimanje njegovog trećeg albuma, mu je troškove studija odbijao ođ tantijema, Rough Trae je bankrotirao рге dve godine, pa su svi prihodi od prodaje Wayatovih novih radova u Americi ušli u stečajnu masu, tako da se čovek snalazi kao zna i ume: „Ја prvo snimim ceo album 10 puta kod kuče, što bude nešto kao suvi trening рге ulaska u studio. Sve što je u mojoj sobi od opreme nači če se i na ploči. Kada je sve pripremljeno koliko god je moguće, iznajmljujem studio za kratko vreme i rađim što je moguče brže. To je jedini način da uspem da objavim album”. Kao iznenađenje stiže 1991. godine album „Dondestan”, koji opet objavljuje Rough Trade, na kojem je čak polovinu tekstova pisala Alfreda Benge, sredinom, 80-tih, tokom njihovog boravka u Španiji, a koji se savršeno uklapaju sa Wayatovom muzikom. Još jeđan, po magazinu „Musician” najbolji, album Roberta Wyatta. Prošle godine Wyatt se pojavljuje kao maskota spota grupa Ultramarine, kojima pozajmljuje svoj glas za dve pesme na njihovom „Kingdom” albumu, koje su potpuno u Wayatovom fazonu. Istodobno kuča American Clave objavljuje dupli CD „Dam It”, na kojem Wyatt peva tekstove pesnika Paul Hinesa, uz pretnju Evan Parkera i Carla Bley. Wyatta najavljuju RER Megacorp (koji če uz 60 minuta neobjavljenog materijala objaviti i knjigu o maestru), kao i Virgin. Prosto mi dođe da poželim da Wayatu stalno nedostaje novac, pa da redovno izdaje ploče. No, i on sam kaže da je, iako muzičar, to samo njegova prateča delatnost. Više voli da sedi kod kuče i sluša zvuke sa udaljenih radio stanica. „Ја sam samo (sl)ušni turista” kaže Robert Wyatt.

Bojan ĐORĐEVIĆ