Ritam

N.C.: Ра, ја sam ma 10... U stvari, čovek mora da bude potpuno opušten. Hipnoza je vežba u relaksaciji, a sugestije koje se vrše na čoveka su nalik na trans, a meni je u takvim situacijama vrlo teško da se opustim. Kada sam sledeceg dana pogledao šta sam uradio, pomislio sam da je to nešto što u normalnom stanju nikada ne bih uradio, i bio sam veoma iznenađen. Očigleđno je hipnoza imala nekog efekta, ah čini mi se da je više delovala na druge nego na mene. R; Misliš li da će Ijndi poverovati da se sve što vide u spotu zaista dogodilo? N.C.; Video sam grubu montažu spota, i znam da ima dosta scena u kojima se vide lica i oči, očne jabučice izokrenute, i slične stvari. Takve scene se ne mogu folirati. R; Za sada mi se čini da su ~Red Right Hand’’ i ~Lay Me Low” najbolje pesme sa albiima. Da li je ~Lay Me Low” pomalo autobiografska pesma? N.C.: Mislim da je ta pesma pomalo komičan, a pomalo ozbiljan epitaf. Samopohvalna pričica o tome kako če se Ijudi osećati kad ja umrem. R: Znači, ipak razmišljaš o tome... Kako će te Ijudi pamtiti kad konačno napustiš ovu planetu? N.C.: Ne, stvamo ne. Nameravam da se muvam bar još neko vreme. Mislim da ću, do trenutka kad mi bude došlo vreme da umrem, već biti zaboravljen. R: Stvamo to misliš? N.C.: Ne znam. To me uopšte ne brine. Srećan sam Što mogu da ostavim za sobom neku vrstu legata... i mislim đa je to veoma važno. R: Kakav hi to legat mogao da bude, šta misliš? šta bi ti želeo da bude? N.C.: Moje ploče, moja muzika, moje pisanje... i moja porodica, takođe. Dopada mi se ta ideja. R; Da, kako je Luke (Caveov sin)? N.C.: Uskoro će napuniti tri godine. On je sjajno, briljantno dete. Smešan mali čovek. Sada piše pesme. Stvamo! Njegova prva pesma je na portugalskom, ali prevešću je - „Mama je

mrtva, tata je mrtav...” tako nekako ide. Ljupka pesmica. Izgleda da ide očevim stopama. R: Kao da je previše slušao tvoje ploče, Nick Trebalo bi da mu puštaš neke dečije pesme, jer ako ovako nastavi, Bog zna kakav će biti kad bude imao pet godina! N.C.: To je odlična pesma. Čak razmišljam i da je snimim. R: Potrebna je i melodija, zar ne? N.C.: U pravu si. Onje svira na ukelelama. Povuče samo jeđnu žicu, u tradiciji sjajnih blues umetnika kao što je John Lee Ноокег, onda peva (peva dubokim glasom): „Dung, dtmg, dung, Mommy’s dead, dung, dung, dung, daddy’s dead...” Vrlo je jednostavna. On ima samo tri godine, nemoj to da zaboraviš. Ali, ipak je to divna pesma. R: Zvuči vrlo dirljivo. N.C.: Možeš to i da izbaciš ako hoćeš. R: Ne, ostavljam taj deo. Šta ćete raditi tokom godine? Najavljuju vas zafestival Lollapalooza? N.C.; Da, za sada je to u planu. Izgubićemo gomilu рага svirajući na tom festivalu. Još uvek pokušavamo da nateramo Ijude da nam plate taj gubitak. R: Zašto biste izgubili novac? N.C.: Vrlo je skupo ići na tumeju po Americi, i novac koji dobiješ za svirku, ne pokriva troškove. Međutim, mislim da ćemo to prevazići. Pristali smo na Lollapaloozu pomalo stisnutih zuba, jer, ipak, to je prilika da se svira pred skoro milion i po Ijudi širom Amerike. Svi oni koji sede u foteljama - svi oni koji ne moraju da rade takve stvari - svi kažu da treba to da uradimo. Pa ćemo i svirati. R: Zašto misliš da neće biti zabavno? N.C.: Pa, treba da uradimo 53 koncerta za redom u tri sata po podne, pred 50.000 mladih i vrištavih Amerikanaca sa koledža. Šta bi ti pomislio? R: Nisam znao da ima 53 koncerta? To je užasno dugo, zar ne? N.C.: Da, to je kao kaznena tumeja. Ali ja nisam čovek koji će kukati zbog toga...