Ritam

izvan njegovog prirodnog okruženja. Sam po sebi,a Blue” je savim nebitan album za Costella-autora, ali i bezazleni, ~easy listening” predah pred mnogo bitnije stvari. IMPERIAL BEDROOM (1982) ***** Remek delo, bez diskusije. Kao da je izlet u Nashville ostao samo zaboravljena epizođa, ovaj album je, na neki način, direktan produžetak „Trust’’-а. Slične, razlomljene strukture , ali kompletniji i sadržajniji, „Imperial Bedroom” je krana i koncentrat Costellovih nastojanja da svoju muzičku viziju kanališe u ploču koja predstavlja daleko više od zbira pojedinačno briljantnih delova. Prvi put bez producenta ~sa strane”, Mali Elvis se u toj ulozi oprobao pod indikativnim pseudonimom Napoleon Dynamite, tako u potpunosti preuzevši diktatorsku palicu u svoje ruke. Inače теби imenima upisanim na omotu, našao se i GeofT Emerick, nekadašnji tonski inžinjer Beatlesa. Uostalom, kod tipova koji se predstavljaju kao Elvisi i Napoleoni, ništa nije slučajno. PUNCH THE CLOCK (1983) **** Producentski dvojac Langer/Winstanley odgovoran je za primetno upeglavanje zvuka na albumu. Oštre ivice su zaobljene i samo (samo?!) Costellovo vokalno prisustvo je onaj sastojak koji i dalje isijava nesmanjene količine frastracije i gorčine, ovom prilikom uz značajnu dozu rezignimnosti. Slika rastakanja i truleži svakodnevice tačerijanske Britanije nikada nije bila tako upečatljivo urezana u vinil kao u „Shipbuilding”, jednoj od najkolosalnijih Elvisovih pesama. Chet Baker, veliki trabač kome je bila posvećena pesma „Almost Blue” sa „Imperial Bedroom”, vraća dug odsviravši u njoj solo deonicu GOODBVE CRUEL WORLD (1985) *** Prva zaista prosečna Costellova ploča i blagi znaci kreativne dezorijentisanosti. Malo toga uzbudljivog i skoro ničeg izuzetnog nije se moglo naći na albumu čiji je naslov, na sreću, bio samo opora šala. Bilo je vreme da se nešto menja i - nastradali su The Attractious. KING OF AMERICA (1986)***** Drugi „prekookeanski” album za Costella, sniman sa gamiturom studijskih veterana i u produkciji T-Bone Burnetta. Otuda i đominirajući uticaji američkih muzičkih vrsta - country i blues nikada nisu ni bili strani Elvisu. Maestralna šetnja kroz muzičko naslede Novog sveta pokazala se kao savršen spoj sa poetikom Costellovc „zrele faze”. Turobna verzija „Don’t Let Me Be Misunderstood” jc prva obrada koju je Costello uvrstio na neku od svojih ploča, ne računajući konceptualni „eksces” sa ,/ilmost Blue”.

BLOODAND CHOCOLATE (1986) ***** Objavljena jedva šest meseci posle „King Of America” (povratak nezamenljivih Attractions), ovo je ploča na kojoj kao da je Costello konačno izbacio sav onaj uzavreli strasni bes koji je skrivao pod naslagama cinizma i podrugljivosti u prethodnih nekoliko godina. Zapravo, još od „This Year’s Model” ili najbritkijih momenata sa „Trust”, nismo prisustvovali tako nesputanim i emotivnim Elvisovrm iskazima. Zahuktala „Токуо Storm Waming” i razarujući vapaj „I Want You” upisane su шеби Costellove vrhunce uopšte. SPIKE (1989) *** I— back to the USA. Snimljen u ležemom okruženju holivudskih studija, „Spike” je solidan album, razvučen možda malo više nego što je neophođno, prepun prestižnih gostiju (Panl McCartney, Roger McGuinn, Chrissie Hynde, T-Bone Bumett). Ex-Beatle je dao svoj kompozitorski doprinos u dve pesme, a Kait O’Riordan (Costello je ugrabio iz The Pogues) u jednoj. Gudački orkestar, duvački orkestar, irski folklor i nekoliko odličnih pesama. Pristojuo. MIGHT7 LIKEA ROSE (1991) ** Ispod-prosečan album sa dva do tri fma momenta (~So Like Candy”, „Harpies Bazarre”) i mnogo više otaljav'anja i nemaštovitosti. Ni jeđan polovični hit („The Other Side Of Summer”) tu nije rnnogo pomogao. Uostalom, u godini u kojoj je rock ponovo osvojio top litste (Nirvana, Metaffica, R.E.M.), Costello je bio samo jedan od od onih koji su posmatrali sa galerije - glavni dogačaj je bio negde drugde. JULIET LETTERS (1993) Fikcija o nenapisanim Ijubavnim pismima Julije Romeu, izvedena u saradnji sa Brodski Quartetom, dovela je Costella na apsolutnu donjn gtanicu predusretljivosti kritičara. S\d krediti su bffi potrošeni i album je ocenjen katastrofalno. Jedan od čitalaca časopisa ~VOX” predložio je, povodom Costellovog gnevnog napada па „nekompetentna piskarala” koja recenziraju njegove ploče, da se tim poslom übuduce bavi sam Elvis - jedini koji ovaj svoj аЊиш uopšte može da razume. Sa , Juliet Letters” je, izgleda, upravo to bio slučaj. Neocenjivo. BRUTAL YOUTH{ 1994) **** Još jedan povratnički (pokajnički?) zagrljaj Elvisa i The Attractions, ovaj put posle čak osmogodišnje pauze, rezultirao je najboljim Costellovim albumom u poslednjih... pa, osam godina. Reći da je ova ploča povratak ,Jcorenima” nije toliko netačno, koliko je neprecizno. Јег, koordinate po kojima se Costello kreće kroz „Bratal Youth” zapravo su rasute kroz ceo njegov dosadašnji opns. Od gitarističke tutnjave do klavirskih balada, tvrdoglavo i samouvereno. Elvis kakvog smo (ste) oduvek voleli. KOMPILACIJE I REIZDANJA: OUT OF OURIDIOT 10 BLOODYMARYS & 10 HOW’S YOUR FATHERS Rani, retki, kao i ranije neobjavljivani snimci. Neizostavno, ne samo za fanove. THEMAN GIRLS, GIRLS, GIRLS Kompilacije po sistemu „Best Of’. Za potonju, američko izdanje, izbor pesama i kratke komentare o svakoj od njih sastavio je saru Costello. 2 AND A HALF YEARS CD box set koji sadrži prva tri stuđijska albuma, plus album „uživo” snimljen u klubu Е1 Mocambo, u Torontu.

Tomislav GRUJIĆ

48