Ritam

ELVIS COSTELLO DISKOGRAFIJA M7AIMIS TRUE (1977) **** Dočekan hvalospevima kao najtalentovaniji autor iznikao iz previranja znamenite 1977. godine, Elvis na svom prvencu otkriva sasvim dovoljno razloga za takav konsenzus. Mikrokosmos svog uzburkanog unutrašnjeg života on ispornčuje kroz niz stilski raznovrsno obojenih pesama - od soula, preko соипћуја, do čistokrvnog popa, ali sa uvak prisutnim i posebnim naglaskom na kočopemi ritam i bluz izraz. Nikada slavljen kao spomenik svog vremena (poput albuma The Clash ili Pistolsa), ova ploča je ipak jedno od najdragocenijih svedočanstava o godini u kojoj je najbitnije bilo - biti drukčiji. Favoriti sa ploče: „Less Than Zero”, ~Mysteiy Dance”, ~Waitin For The End Of The World” i neprikosnovena „Alison”. I sve to od momka koji izgleda kao poslednja osoba na svetu kojabi se bavila rock muzikom. THIS YEAR ’SMODEL (1978) ***** Model za novu sezonu doneo je bitne, ako več ne i revolucioname novosti, pa kvalitativni korak naviše nije izostao. Formiranje stalnog pratečeg sastava, The Attractions, übrizgalo je dodatnu adrenalinsku injekcijn Costellovoj muzici. Njegov zvuk postaje zvuk banda, čvršči i razigraniji, i dalje ništa manje otvoren za različite stilske primese. „(I Don’t Want To Go To) Chelsea” ostaje i do danas jedan od najboljih primeraka u kategoriji koja je tih godina označavana kao „beli reggae”. Jedan od ključnih albuma britanskog госка poznih sedamdesetih. ARMED FORCES (1979) **** U 1979. punk se definitivno prelio u new wave, a costellov treči sudar sa frustrirajučim okmženjem zabeležen je na ovom albumu radnog naslova „Emotional Fascism”. Raskošnije prođncirana od prethodne dve (ponovo Nick Lowe), ova ploča označava Elvisovu minijaturnu

tematsku prekretnicu. Njegov pogled je u mnogo večoj meri ирегеи ka okolini nego ka sebi i otud čitav niz briljantnih „posmatračkih” vinjeta („Goon Squad”, ~Party Girl”). „Oliver’s Army” je bio Costellov največi hit (u celoj karijeri), a na licencnom izdanju zagrebačke kuče ~SUZY” pesma „Two Little Hitlers” zamenjena je - za svaki slučaj, šta li? - tadašnjim singlom Radio”. GETHAPPY{ I9BO) **** Pedesetak minuta i dvađeset pesama u jednom dahu, ploča najčešče pamčena po osobitoj, soul obojenosti i nekim od najpoletnijih Costellovih pesama ikada snimljenih. Steve Nieve, klavijaturista Atlractionsa, odlučujučeje stilizovao zvuk albuma svojim orguljama, đodavši Elvisovoj grčevitoj interpretaciji slatku dozu razigranosti. Uprkos naslovu, ovaj album uije od onih posle čijeg slušanja vam ostaje razdragan osmeh na licu. Costello je od onih koji če vam obavezno strpati i poneku gorku pilulu. TRUST (1981) **** Posle manirističkog flerta sa soul naslečem šezdesetih na prethoduom albumu, vreme je bilo za zaokret Slojevitiji pristup pesmama načinio je od „Trust” do tada najkompleksniji Costellov album na kome se sa podjednakom upečatljivošću smenjuju dramatični klavirski komadi („Shot With His Own Gun”) i uepretenciozne pop minijature („Watch Your Step”). Stilska raznolikost, srodna onoj na ranijim Costellovim poduhvatima, ovom prilikom je za rezultat imala donekle rastrzanu atmosfcru u kojoj nit priče ponekad nije jednostavno pratiti. U ulozi producenta, Nicku Lovveu se pridruDio Roger Bechirian. ALMOSTBLUE (1981) ** Pomalo bizaran slučaj da čovek koji je bio smatran jednom od perjanica „novog talasa” snimi album koji se sastoji isključivo od obrada pesama country autora. Ovaj iznenačujuči izlet u country džuboks samo je označio Sirenje Costellovih interesovanja za muzičke stilove

47