Ritam

ovoj zemlji izgubila svaki smisao. Sve slabije posete.ukupno opadanje interesovanja za dornaći film, ali i prosto preplašeni finansijeri bi mogli - jednostavno rečeno - oterati većinu čeških filmskih producenata iz ovog posla. „Industrijaje u krizi. Postalo je nemoguče pokriti ulaganja u pojedini film kroz njegovu distribuciju”, kaže Petr Zenkl, direktor kuće SPACE FILMS LLTD. koja je producirala BIG BEAT (Šakali leta, 1993) i BLACK BARONS (Černi Baroni, 1992). „То više nije čak ni dobar posao. Jedino Što vam preostaje je da se pitate hoćete li na filmu izgubiti više ili manje.” Sumrak ove industrijske grane mogao bi značajno ugroziti i kompletnu ovdašnju ekonomiju. Prema Ministarstvu kulture u Češkoj postoji oko 3500 kompanija koje se na ovaj ili onaj način bave filmom, i koje su do sada ostvarivale ukupan godišnji prihod od preko dve milijarde kruna (oko 70 miliona USD). „Situacija je toliko loša”, objašnjava Zenki.da on teško može da imenuje ijedan dugometražni igrani film koji je u planu za snimanje. Poređenja radi rećićemo samo da je prošle godine u ovoj istoj zemlji proizvedeno 15, a prethodne 9 igranih filmova. Ipak, treba istaći da pomanjkanje populamosti nije glavni neprijatelj češke kinematografije. Više od pola miliona gledalaca je tako, na primer. videlo muzičku komediju čiji smo naslov već pominjali - BIG BEAT.aIi se još uvek ne zna da li će ona time povratiti 25 miliona kruna (860.000 USD) uloženih u njenu realizaciju. Ili, evo još jednog primera, sa nedavnom ekranizacijom Kafkine AMERIKE u produkciji kuče SIMPLY CINEMA, koja uprkos niskom budžetu od 10,5 miliona kruna (368.000 USD), pa i pored subvencije od strane države od 6 miliona kruna (210.000 USD), neće - prema rečima direktora ove kuće Vladimira Michaleka - povratiti novac koji je u nju investiran. Prosečan češki igrani film sa budžetom od između 20 i 30 miliona kruna, prema sadašnjem stanju stvari mora da privuče negde između 2 i 3 miliona gledalaca da bi se pokrio, dok je poređenja radi - prosečnom zapadnoevropskom filrau za dosezanje istog cilja dovoljno svega 300.000 domaćih posetilaca, Oko 23 miliona Čeha je išlo u bioskope tokom 1993, što u poređenju sa 30 miliona iz 1992. predstavlja drastičan pad od čitavih 25%. Mnogi ovde veruju da će se tendencija opadanja nastaviti i tokom ove godine, pre svega zahvaljujući tekućem ratu TV kompanija iniciranom od strane TV NOVA. U pitanju je prva privatna TV mreža u Češkoj Republici koja je sa radom počela u februaru i odmah zadala mnogo muka ovdašnjim filmadžijama. Ali, valja znati, da ni mnogo veći broj Čeha koji bi hrupio u bioskopske sale ne bi doneo preokret, jer sa ukupnom populacijom od oko 10 miliona Ijudi Češka jednostavno nije dovoljno velika da sama održi u životu sopstvenu filmsku industriju. Dodajte na to i neverovatno nisku cenu bioskopskih ulaznica od oko 30 kruna (1 USD), pa će vam onda biti sasvim jasno zašto se većina lokalnih filmskih kompanija uglavnom bori za goli život. Koraci koje država preduzima se, s druge strane, najblaže mogu okarakterisati kao nemarni. Tokom 1992. Ministarstvo kulture je, doduše, osnovalo specijalni Fond za pomoć u proizvodnji i promociji domaćih filmova. Fond je trebalo da se finansira iz 11 različitih izvora, glavni je bio onaj koji je donosio po jednu krunu od svake prodate ulaznice, ali su trenutno svi oni volšebno presahnuli. Upravo zbog toga administracija koja rukovodi Fondom је izložena žestokim kritikama, Petr

Zenkl tako, recimo, opisuje upravu Fonda kao vrlo čudno vladino telo koje mnogo rađe sponzoriše artificijelne projekte nego filmove sa jasnim komercijalnim potem cijalom. Fond obično obezbeđuje polovinu novca u planiranom budžetu filma ali je potom, kako kaže Zenki, ,jako teško naći budalu koja bi namirila preostalu polovinu troškova, kada ste unapred upućeni na ograničen auditorijum.” „Uobičajena umetnička kriza”, kaže za istu ovu situaciju Igor Sevčik, šef Komisije za kinematografiju pri Ministarstvu za kulturu. „Teško je očekivati od države da fmansijski podrži baš svaki filmski projekat. Koliko, uostalom, država ulaže u SAD-u? Začudila bi me da ona tamo daje makar i jedan jedini dolar”, kaže Sevčik koji je i sam animator i filmski reditelj, Bilo kako bilo, država će kroz svoj fond tokom ove godine dati više od 25 miliona kruna (877.000 USD) ambicioznim filmskim producentima. Uz to, sami reditelji pristaju na prilično veliku pomoć televizije, istovremeno pokrivajući deo troškova, ali i nadajuči se kontaktima sa stranim partnerima. Na nesreću, i inostranstvo se pokazuje kao prilično ograničeno tržište za češke filmove, jer veći deo svetske publike teško razume češki smisao za humor i njihov specifičan način pripovedanja. Otud je, po svemu sudeći, najprofitabilniji aspekt kinematografskog biznisa u Češkoj onaj koji promoviše kuća B ALZER INTERNATIONAL FILMS (BIF), Ova firma, naime, ne proizvodi češke igrane filmove, već služi kao servis i korproducent u mnogobrojnim intemacionalnim produkcijama koje se ovde neprestano snimaju, i na tome ostvaruje toliki profit da joj se i mnoge druge kuće u tome polako pridružuju. Za manje od godinu dana BIF je prvo učestvovao u realizaciji američkog ratnog TV filma WHEN THE LIONS ROARED, da bi sada zajedno sa moćnom Columbiom radili na spektaklu o Betovenovom životu IMMORTAL BELOVED, u kom glavne uloge igraju Gary Oldman i Isabella Rossellini, ~Mi verujemo da je budućnost evropskog filma u koprodukcijama”, kaže Katerina Schauerova, jedan od producenata iz BIF-a. „Treba snimati isključivo one filmove koji mogu imati prođu na čitavom evropskom tržištu.” 1 zaista, IMMORTAL BELOVED sa buđžetom od oko 20 miiiona USD, od kog će se đobra trećina odliti direktno u češku ekonomiju, nije i jedina koprodukcija koja će se tokom godine ovde snimati, Svesna finansijskih potencijala koje ova vrsta posladonosi, država je usvojila čitav niz akata i zakona koji olakšavaju prisustvo stranih partnera i njihov rad u Češkoj. Za ovaj biznis više nisu potrebne nikakve dodatne dozvole, takse, depoziti ili avansi. lako su - na jednoj strani - budžeti koprodukcija ogromni, a zakonodavne olakšice možda još i veće, dok - na drugoj strani - domaće filmadžije jedva sastavljaju kraj sa krajem, Vladimir Michalek je übeđen da će češki film preživeti i bez državne potpore, pa i bez pomoći stranih prođucenata. Na već pominjanoj ekranizaciji Kafkine AMERIKE većina glumaca i članova ekipe je radila bez ugovora. „То je tipično za većinu malih čeških filmova”, nastavlja Michalek. „Filmove pravim radi sopstsvenog zadovoljstva i na sopstvenu odgovomost. Zato i neću da na njima neko drugi zarađuje”. „А šta ako jednoga dana ipak nešto zaradite?”, pitamo ga. „Bićemo srećni. Familija bi bila srećna”, sa uzdahom odgovara Michalek. „Nemamo za kiriju, ali se trudimo... stvarno se trudimo...'

Dragan Petrovič

17