Ritam

„Philadelphia”, koji još nisu sasvim ' nastali sa repertoara, gj ovde nije bilo pravih novih hitova koji bi imali jako zapaženu posetu. U lokalnim bioskopima, što je zanimljiv podatak o bečkoj publici, vrlo je dobro prošao „The Thing Called Love” Petera Bogdanovicha. Trenutno u bioskopima ima dosta socijalno angažovanih filmova blago masturbantskog usmerenja, kao što su ~When A Man Loves A Woman” Luisa Mandokija sa Andyjem Garcijom i Meg Ryan koja igra neurotičnu alkoholičarku, jedna oda u slavu Anonimnih alkoholičara i grupne terapije, ili jače masturbantskog usmerenja, kao betmenoliki „The Hudsucker Ргоху” Joela Coena. U toj parodiji na komediju, takođe sa jakom sveameričkom porukom poslatom iz Njujorka, u glavnoj ulozi pojavljuje se Tim Robbins koji sebe toliko voli da je potpuno isključeno da bi bilo ko drugi mogao da deli tu pozitivnu emociju u tom intenzitetu. i gotovo neprepoznatljiva Jennifer Jason Leigh. Scenario je, pored braće Coen, potpisao i Sam Raimi. Kad smo več kod seksualnog samozadovoljavanja, pomenimo i „The Paper” Rona Howarda sa Michaelom Keatonom, Glenn Close, Robertom Duvallom i Marisom Tomei, još jedan, u punom i ne najboljem smislu te reči, njujorški film. Naravno, Beč je zanimljiv zbog toga što se u njemu ne prikazuju samo američki filmovi. U lokalnim bioskopima evropska i, uopšte, neamerička ponuda tradicionalno je jaka. Ne govorim samo 0 hitovima koji se svuda prikazuju tipa „The Remains Of The Day” Jamesa Ivoryja ili „The Piano” Jane Campion, nije reč ni samo o pomodnim dalekoistočnim spektaklima tipa ~Farewell, Му Concubine” Chena Kaigea - Beč je relativno dobro mesto za praćenje evropske kinematografije, doduše ako znate nemački. Naime, gotovo svi filmovi na bečkom repertoaru su nahsinhroni- zovani na nemački. Na sreču, postoje bioskopi gde se filmovi prikazuju u originalu, dakle na engleskom, tako da skoro svaku američku premijeru možete videti i tako. Određeni broj tzv, ~art” filmova se titluje, a ostali stoje na raspolaganju samo u svojoj nemačkoj verziji. Od novih francuskih filmova pre đeset dana u bioskope stigao je „Helas pour moi”, novi film Jean-Luca Godarda sa Gerardom Depardieuom. Takođe se prikazivao i novi Chabrolov film „L’enfer”, za koji je scenario još pre 29 godina napisao Henri- Georges Clouzot, a koji se bavi patološkom Ijubomorom na pomalo staromodan, ali radikalan i upečtljiv način. Ovde se daje i ne sasvim sveži „Tango Mortale” Patrica Lecontea, snimljen prošle godine, u kojem Philippe Noiret, Richard Bonringer i Thierry Lhermitte hoče da übiju nju, Miou-Miou. Opusi reditelja kao što su Bernard Tavernier ili Alain Corneau prate se, zašto i to ne reči, bez većih zakašnjenja. Pitate se šta se događa sa nemačkim i austrijskim filmovima. Odgovor je: ne mnogo. Ove godine glavne stvari su se događale izvan bioskopa. Naime, smrt Axela Cortija, verovatno najpoznatijeg savremenog austrijskog reditelja, postala je povod za ciklus njegovih filmova na TV-u. Drugi veliki hepening bila je poseta starog Bi 11 у ja Wildera gradu u kojem je proveo mladost, gđe je ovaj izrekao čuvenu misao o suštini emigracije. Upitan kako mu se sviđa u Beču 1 da li namerava da se vrati u Beč da živi, on je rekao: „Ovde mi je sjajno, mnogo se lepo provodim. Ne pada mi na pamet tu da živim. Znate, kuda god odete prve dve nedelje je divno, a posle je noćna mora”. Glavni lokalni bioskopski hit zapravo je austrijsko-nemačka koprodukcija „Tafelspitz", nazvana po istoimenom jelu od kuvane

govedine koja se topi u ustima sa renom pomešanim sa jabukom (Apfelkren). Reditelj Xaver Schwarzenberger napravio jejednu od onih čuvenih multkultumih komedija - Атепкапас u Berlinu otkriva čari austrijske kuhinje! Film se prikazuje več desetak nedelja sa dosta uspeha. Film „Indien” Paula Harathera, inače uobičajena srednjoevropski satirično-edukativna ekranizacija pozorišnog predloška, ostaće zapamćen po jednom kulinarskom detalju - krupnom planu bečke šnicle, proizvoda koji je i mnogim Ijudima iz impressuma „Ritma” ostao u trajnom sećanju posle posete ovom gradu. Da ne biste pomislili kako je socijalni angažman u austrijskoj kinematografiji stvar prošlosti, tu su „Muttertag” Haralda Sicheritza, film iz bečke svakodnevnice duhovit kao Falko, ili ~Totschweigen”, dokumentarac o pobijenim Jevrejima u Gradišču (Burgenland) pred sam kraj drugog svetskog rata. Tu su, naravno, i nemačke (polu)komedije „Alles auf Anfang (Sve ispočetka)” Reinharda Muenstera i „Frauen sind was Wunderbares (Žene su nešto čudesno)”, gde se u jednoj od glavnih uloga pojavljuje i velika zvezda nemačkog filma Anica Dobra. Da Bertolucci ne bi pomislio kako je otkrio Tibet (ili Ameriku, kako se več to kaže), Clemens Kuby je posle sedam godina snimanja po tibetskim planinčinama i dubokog duhovnog prosvetljenja na svet doneo svoj dokumentarac „Living Buddha”. Bioskop, na sreću, ne čine samo premijere. Ono što ovo leto u Beču čini zanimljivim su, pre svega, ciklusi i retrospektive. Jun je bio obeležen sjajnim ciklusom melodrama „Und immer wieder geht die Sonne auf’, što je nemački prevod filma „There Is Always Tomorrow” Douglasa Sirka. Osim odlično predstavljenog Sirkovog opusa, prikazani su i filmovi Vincenta Minellija, Маха Ophulsa, Helmuta Kaeutnera... Trenutno je u toku ciklus „Those Incredibly Strange Movies”, gde se prikazuju niskobudžetni horori i ostali specijaliteti koji se inače ne mogu videti u bioskopimabaš svaki dan. Za Ijubitelje zgrada i dokumentamog filma u toku je još jedan sveobuhvatni ciklus, „Film i arhitektura”. U okviru „Letnjeg bioskopa” ovde se u nekoliko sala vrte najrazličitiji filmovi, od onih premijerno prikazivanih prošlih godina, do Howarda Hawksa, Prestona Sturgesa ili Budda Boettichera. Ne treba zaboraviti da u Beču postoji i bioskop „Bellaria”, gde se isključivo prikazuju nemački filmovi iztridesetih i četrdesetih. Jedan film, naravno, u svako dobamožete viđeti u Beču ~The Third Man (Treći čovek)”. Jedino veliko razočarenje za prav( Ilmofile jeste ponovno odgađanje več dugo najavljivanog filma c tajvećem indone- žanskom plejboju. Nadajmo se da čemo sledečet eta biti bolie sreće.

Vladislav Mijić

PRAG NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA NESTAJANJA Uprkos tome što je Prag, kao i sve druge evropske i svetske metropole. zapljusnuo uobičajeni letnji talas mahom američkih bioskopskih hitova, ovdašnja kultura javnost i establišment su mnogo više okupirani problemima domaće kinematografije i njenim sve očiglednijim, laganim odumiranjem. Pogledajmo zato odmah na početku neke od najrecentnijih primera: ACCUMULATOR ONE, ELEMENTARV SCHOOL I BIG BEAT - reč je, naravno o engleskim prevodima naslova - su kako stvari sada izgledaju možda i poslednji izdanci nekada moćnog i snažnog češkog filma. Reditelji i producenti već dugo upozoravaju da je češka filmska industrija zapala u ozbiljne nevolje i da je nezavisna proizvodnja filmova u

16