Ritam

istrgnut iz jedne druge priče, jednog drugog novinara), ondaje album prevazišao tu pretpostavku. "Strap It On" nije samo remekdelo savremene muzike, nego je i zasigumo najrevolucionarnija ploča poslednje decenije ovog veka (uprkos tome što je preostalo još pet godina i uprkos tome što se pojavila ’9O-te). Dve hard’n'heavy gitare, matematička preciznost ritam sekcije i vokal koji je tu ne da bi odašiljao nekakve "poruke", već da zaokruži samu atmosferu, stvorili su moćnu, snažnu, a opet i kontrolisanu muziku gde je svaka pesma ekspresivna slika propadanja američkog društva na kraju 20. veka. Na ploči nema oscilacija niti suvišnog tona, čak su i sporadična "divljanja" instrumenata i vokala u okvirima stroge discipline. Žanrovski, "Strap It On" je noise produkt sa pozajmljenim metal formama (gitarski rifovi + brejkovi), ništa manje važan za taj odsek moderne muzike od ploča koje su u 80-tim uradili Big Black, Head Of David ili Cop Shoot Cop. Štaviše, da su Helmet nastavili u tom smeru zasenili bi značaj pomenutih bandova. Ali nisu. Godine 1992. izlazi im prvi album za veliku etiketu. Na "Meantime” naizgled nema nekih drastičnih pomaka ka komercijalizaciji, ponajpre zato što su sve pesme (ili skoro sve) nastale u pre-Interscopeperiodu. Sama stmktura pesama i dalje je snažna, ali budući da je "filovanjem" u studiju prilagođena širem auditorijumu, gubi na britkosti. Kada tome pridodamo pitkiju produkciju i uvođenje elemenata pop pesme, (?!) melodični vokali stvoreni za "unplugged" izvedbe, dolazimo do zaključka da se Helmet sve više udaljavaju od noisea i približavanju nekim profitabilnijim žanrovima - ovoj šatro-hard core/šatro-metal njujorškoj struji Biohazard, Sick Of It All itd.). Za proboj do veće publike pobrinula se Interscope firma, pa Helmet postaju novi predmet obožavanja kod mladih "metalaca" kako u Americi, tako i drugde.

Da je žanrovski zaokret od noisea ka NYS hardcore-metal-rapu realnost (a ne koketiranje sa raznim stilovima, kako su neki pomislili) dokazuje pojavljivanje na soundtracku "Judgement Hight" gde su se Helmeti udružili sa belim raperima (?!, op.A.D.) House Of Pain u pesmi "Just Another Victim". Bio je to njihov "skroman doprinos" narastajućera, a po američki rock'n'roll takođe pogubnom "politically correct" trendu. STUBOVI SE RUŠE Ovogodišnji Helmet album "Betty" ne donosi nikakva iznenađenja, ali ni razočarenja budući da su se prvi (malobrojniji) fanovi več razočarali kod "Meantime" (u tu grupu Ijudi spada i dole potpisani). Opet, činjenicaje da su Helmet i sa "Meantime", i sa pojavljivanjem na "Judgement Night", i sa novim albumom doprli do daleko brojnije publike nego u vreme "Strap It On" i Amphetamine Reptile perioda, no, ostavimo to za кгај članka. Pomenuti žanrovski zaokret defmitivno je potvrđen novim albumom. Štaviše, "Betty" ide i когак dalje u üblažavanju i otupljavanju nekad übojite Helmet oštrine. Zato je prosto nemoguće uporedivati ga sa prvencem, ali i u odnosu na "Meantime" čini se podalekim. Jednostavno, band je upao u "vrzino kolo" (posledica prelaska na veliku etiketu), što se poprilično odrazilo na njihov nekada pozamašan kreativni potencijal. Helmet više ne zvuče opasno, već omlitavljeno i prijemčivije prosečnim pop konzumentima nego na primer metal fanovima, a povremeni pokušaji da se raznesu zvučne kutije (kao pesma "I Knew") izgledaju sasvim bezazleno. Helmet danas imaju brojnu publiku i verovatno će se sa ovim albumom cifra i povećati. Njihova materijalna situacija je posve sređena i nemaju glavobolje oko budućnosti, alnterscope se brine da band dopre do što većeg broja Ijudi. Ako ih je želja za popularnošću vodila od ppčetka, može se reći da su uspeli. Međutim, čini mi se da je cena koju su platili visokajer ih je populamost na uštrb kvaliteta dovela u društvo gomile sličnih sastava koji vam se smeše i mršte sa MTV kanala, dakle u onu "zlatnu sredinu" i prosečnost na koju njihov početak nikako nije mirisao.

Aleksandar Delibašić

33