Ritam

mu vl pružate... KEBRA: EKV, za mene, ni tekstove ni muziku nije radila do kraja, Počeli su sa ozbiljnijim tekstovima - nisu išli do kraja u tom pravcu, Počeli su sa ozbiljnijom muzikom, ni to nisu doveli do kraja, Oni su jako bitna grupa, koja je nagovestila tu mogućnost u našem rocku, ali nisu uradili sa njom sve što su mogli. (razgovor vođen pre smrti Milana Mladenovića - prim. aut.) RITAM: Da li bi grupu Luna, stavio među grupe koje su dovele taj spoj teksta i muzike do kraja, kod nas? KEBRA: Da, ali možda još pre grupu La strada - obe grupe povezuje Slobodan Tišma. Mislim daje on jedan od najvećih pesnika u našem rock’n’rollu. Pravi začetnik tog povezivanja reči i ——— muzike i kao takav jedan od najznačajnijih Ijudi u toj oblasti uopšte. Mi smo to još više unapredili, i više uradili. Hard skor RITAM: Kad si najavljivao ovu ploču, još 1992. u “Ritmu”, pričao si o njoj kao hardcore ploči. Rekao bih da je na kraju pre ispala hard госк, KEBRA; Glavno daje hard. Ritam - Izgleda da je za grupu, pre nego drugi, problem bio treći album postoji tu rupa od tri godine, sa dve promene članstva. Doduše, tu je i ona kaseta uživo “Prijatelju, kočnice ti ne rade baš sve” i CD sa prva dva albuma, ali mnogo šta se promenilo... KEBRA: Da, recirao, prvi put sam ja sam producirao ploču - na prethodnim je Koja radio. Mislim da je treća ploča bila problematična produkcijski, pre nego personalno. Ono pre je bilo Kojino viđenje Obojenog prograraa, i to je bilo sjajno, na njegov način. Ovo je kako Obojeni program vidi sebe. Mislim da je ploča mnogo tvrđa nego prethodne... RITAM; ima više gitara, odnosno izgleda kao da gitare više sviraju. Navikli smo na snažnu ritam sekciju, a ovde nekako gitara ispunjava ceo prostor. KEBRA: Ravnopravni su svi instrumenti, a ranije je gitara bila u drugom planu, samim tim što smo rai dugo postojali samo kao postava sa basom i bubnjem. Sad smo klasičan rock band i tako i zvučimo. Možda je produkcija malo moderna... RITAM: ...grunge... KEBRA: ... ali samo zato što i mi živimo u ovom vremenu. Ja sam zadovoljniji produkcijom nego ikad, i zbog toga što sam prvi put osetio sebe u tome i zbog toga što sam prvi put osetio da je ceo band u tome, band koji svira više od dve godine skupa. Cina, Dragan i Ljuba, Daca i Jovanka su prvi put suočeni sa ovim i shvataju to kao svoju prvu grupu, daju sve od sebe, Jači smo kolektiv nego ikada, ranije smo bili više skup jakih individualaca. Nisam nikad toliko uživao sa nekom postavom Obojenog programa... RITAM; ...a bilo ih je... KEBRA: ...kao sa ovom. Rađost sviranja je u prvom planu. RITAM: Da li ti je boravak u Engleskoj početkom godine, dao neku ideju kako bi Obojeni program trebao danas da zvuči? KEBRA; Pa da. Obojeni program treba da zvuči sasvim ravnopravno sa najboljim stvarima koje se danas dešavaju. Tužno bi bilo đa mi koji pokušavamo da kultivišemo neku publiku i koji imamo njenu podršku u tome, ne pratimo svetska zbivanja. Recimo, po tim merilima, ova ploča nije ništa specijalno, tamošnji tehnički zahtevi zahtevaju ploču koja se snima na ovom nivou. Više se ništa i ne snima bez potpune kompjuterizacije studija. RITAM: Da li to znači da postoji neki plan da se Obojeni program sistematski predstavi tamo, napolju, zahvaljujući tvojim novim kontaktima? KEBRA: Jeđno dvadesetputa više će biti predstavljena nego prethodne dve. Ovo je prava ploča da se od nje pođe u tom smeru. Ali mi na to tržište ne možemo da uđemo, ako se ne upakujemo u nešto. Najmanji problem je koncert, treba osmisliti sve ostalo. Engleske kuće - Go! Discs i London Records - bile su delom zainteresovane za naš materijal pošto se radilo o srpskoj rock grupi, ali ne samo zato. Postoji tamo đovoljno Ijudi koji su u

istom fazonu. Znam šta se sve tamo dešava i znam da će i na Zapadu Ijudi osetiti tu prisnost sa našom muzikom. Hteo bih samo da bude jasno da ne idemo da jurimo tiraž, nego da uradimo još bolje i interesantnije ovo što inače radimo. Sarađivačemo sa onom kućom koja nam ponudi najviše u idejnom smislu. Kad živiš ovde, to uvek izgleda mnogo neverovatnije nego kad bar raalo živiš tamo... Кгај detinjstva RITAM: Da li bi mogao da kažeš da si samog sebe podigao? KEBRA: Kako to misliš? RITAM: Da si samog sebe napravio ovakvim kakav si sad, u najličnijem mogućem smislu. KEBRA: Da, preko Obojenog programa. Osećam da se grupa uzdiže onoliko koliko se i ja uzdižem, a da se ja uzdižera koliko se grupa uzdiže. I naša rock muzika se uzdiže onoliko koliko se Obojeni program uzdiže. RITAM: Lepo razmišljanje. KEBRA: Ali tako osećam. Obojeni program nikad nije bio popularmji u Srbiji, i, sa druge strane, nikad nije bilo više rock'n'rolla u Srbiji. RITAM: Osečaš li da ti to čime se baviš vraća dovoljno, i da si bolji čovek nego što si bio? Da ii ti to pomaže da postigneš unutrašnju stabilnost i da ono dobro izađe pre iz tebe? KEBRA; Da, da, svakako. Sve se više trudim da budem bolji, čistiji i pošteniji, a istovremeno još bezobrazniji prema onima koji to zaslužuju. RITAM: Imajedna stvar o kojoj ne znam da li uopšte želiš da pričaš. Gledaj, mene, a verujem i dmge ijude, zanima kako je Brane izgurao tu svoju stvar. Pri tom, ja znam ono što većina Ijudi ne zna. Da ste ti i Bilja Babić (Воуе), brat i sestra iz porođice koju je otac napustio dosta rano. Taman ste postali tinejdžeri. Radi se o dvoje Ijudi koji su praktično sami sebe odgajali, od kasnijih razreda osnovne škole. Meni se čini da je to jako bitno- jer to je neko tvoje polazište, koje drugi Ijudi nisu imali, a zbog koga si usmeren na to da sam izguraš sve, na kraju krajeva da sebi praviš majce, još uvek. KEBRA: Ne znam koliko to Ijude zanima. To je jedna tužnapriča više. Tako je kao što jeste i super je da je tako, Verovatno milion Ijudi ima i većih problema. Kamo lepe sreće da nemaš takvih problema. Ako ih imaš, onda moraš da ih rešiš i to je sve. Šališ se na račun toga. I celog života praviš nekomercijalnu i nekonvencionalnu rauziku... RITAM; Postoji ta priča o tebi kao nekom tvrdokornom i nepopustljivom u toj nekonvencionalnosti, a ja sve vreme znam da ti to ne smišljaš u svojoj glavi iz nekog fazona, da je to što radiš stvarno deo tebe, daje to zaista tako i da ne možeš dmgačije. To si ti. Tvoja je unutrašnja potreba da budeš takav, ako zaista veruješ u ideje koje zastupaš. KEBRA: Ija mislim da jeste, ali ako če neke intimne stvari to da dokazuju... Ja nikad ne želim da dokazujem takve stvari. Mislim da publika to treba da oseća. RITAM: Ni ja ne mislim da sve objasnim nekim zbivanjima iz detinjstva, ali to jeste početna pozicija, i kad nju znaš, jasnije ti je zašto stvari sad izgledaju tako kako izgledaju kod tebe. KEBRA: Moguće, moguće. Ja sam tako nešto nalazio svojevremeno na prvom albumu Discipline kičme. Rock'n'roll tome i služi. Kad se dešavaju takve teške situacije u životu, one jedino prekonjega i preko ulice mogu da izađu napolje. Tu je taj ventil preko koga se možeš izduvati od tih situacija. Rock'n'roll je društvena stvar. Ako uspe, postaje javna stvar. I jedno i drugo je sjajno i ima svoju težinu. Mada čovek mora prvo sa sobom da raščisti stvari, a onda može i drugima da pomogne. To je, inače, jedna od najlepših stvari u životu - ako možeš da pomogneš drugima, Smisao života, bar za mene, jeste da se bude posvećen drugima, da se o njima stalno razmišlja. RITAM: Toje nešto što te tera da istraješ, da isteraš to svoje. Pri tom kod tebe stalno postoji neka gorčina... Ali i neka zrela svest kojoj se ništa ne može prigovoriti, stalna porukla svima - ja sam to sve sam uradio i niko mi nije u tome pomogao, niti sam ja tražio. Hoću da kažem da se očito vidi da ti je sve to o čemu smo do sad pričali bila užasno bitna stvar u odrastanju, da ti je pomogla da odrasteš. Zato sam te i pitao - koliko si bolji čovek sada? KEBRA: Meni su prijatelji i rock'n'roll sigurno najvažnije stvari u životu. Rock mi je nesvesno pomogao, a prijatelji svesno, kad mi je bilo najteže. Najlepše je što nekim Ijudima, kao Miroslavu Mandiću, sad mogu da vratim bar nešto od onog što je on uradio za mene. To je čovek koji nije imao para , a dao ih je da Obojeni program napravi svoje prve snimke, pre sedam - osam godina. Bogu hvala da ja mogu sad da ga zovem da nam gostuje na ploči. Sad mogu da vratim svima koji su verovali u nas, i još više onima koji nisu verovali, i njima ću da pomognem. Samo da više ne postoji ta povratna mržnja, nešto najgore na ovim prostorima.

Dragan Ambrozić

fotografije: Vesna Pavlović

45