Ritam

frizuru poput braće Reid, a House of Love su progiašavani novim Jesusima... Tu su i momci iz gmpa Pale Saints i Ride koji su u opštu odrednicu “buka” strpali sve pošteno zaleđe pop muzike. A da ne pričamo o svim Stone Roses, Primal Scream, Oasis i drugim novijim obožavaocima istorije rock muzike, koji su potom došli... Naime, ono što je bilo ključno u fenomenu Jesus & Магу Chain nisu bile paprene izjave po štampi, niti koncerti dugi dvadeset minuta u kojima se dešavalo više nego kod drugih za tri sata. Novinari tog doba videli su u njima nove Sex Pistolse, a oni su bili ćutljivi poštovaoci rock'n'rolla iz East Kilbridea, Škotska. Kad se završio šokantno - eksperimentalni period zvani "novi talas", i kad se činilo da je sa rock muzikom stvarno sve gotovo, da se ništa novo više nikad neće desiti, pojavili su se ovi brđani koji su otkrili par starih ploča (niko ne spominje da su među njima bili i Beach Boys), odsvirali nekoliko sjajnih melodija i pustili da gitarska pojačala slobodno zuje koliko hoće, Posle Jesus & Магу Chain i "Psycho Candy", u osamdesetim godinama je postalo opet prihvatljivo voleti rock'n'roll muziku. Novi punk nije bio potreban, a generacija "nezavisnog" rocka dobilaje polaznu tačku kojoj će se vraćati, oslonac i prvu od svih priznatu vrednost. Od trenutka kada je “Psycho candy” u NMEu uz “Rain Dogs” Tom Waitsa progiašen za najbolji album 1985., put je bio pročišćen za još jeđan šok. Odgovor na “Love will tear us apart” tri godine kasnije u obliku još jedne, možda najbolje pop pesme te decenije, “Some

candy talking”. Potom je samo trebalo dolivati povremeno benzin na već rasplamsali požar. “Darklands” je bio pripremljeni hiruški zahvat smirivanja terena koji je rezultirao briljantnom kolekcijom singlova “Barbed Wire Kisses”, uz nekoliko outtakea. I time su braća Reid zatvorili prvi ciklus. Godinu dana kasnije pojavljuje se “Automatic”, subverzivni začetnik ideje rock’n’rolla na način devedesetih. Efektno manipulisanje korenima stabia rock’n’rolla koje će par godina docnije, sa “Floney’s dead” (med kao večna tema) kulminirati, otvarajući još jedan krug novom trendovskom fuzijom ritma i gitara. Još jedna kompilacija, a ujedno i legitimni završetak drugog, kreativno kompleksnije zamišljenog ciklusa - “Sound of speed” - predstavlja apsolutno etabliranje ideje 0 samoproglašavanju. Ove godine, braća Reid otkrivaju Ameriku, i kao i svaki evropski umetnik koji se bavi Amerikom ili u Americi (Мах Ophuls, Fritz Lang, Billy Wilder, John Lennon, Bono Vox) imaju vidljivu dozu ironijske distance koja rasterećuje i umetnika i publiku. Albumom “Stoned and Dethroned”, Jesus and Магу Chain prave odmak od teme kojom se bave, ali i pomak od sebe samih. Otvaraju li to treći ciklus u svojoj karijeri, pronalažeći novu inspiraciju u folk muzici, sarađujući sa Hope Sandoval i Shane Mc Gowanom? 1 pored svog mesijanskog izgleda, imena i zvanja, braća Reid su oduvek bila svesna da tron o kome govore nikada neće dosegnuti. Ali suština je baš u tom vcčitom dosezanju, zar ne?

DISKOGRAFIJA

PSYCHO CANDY ***** blanco V ncgro (1985)

Znak i zalog. Feed-back kao peti instrument uslovio je da savršene pop pesinice dobiju snagu pomeranja glečera. Kako su sama braćaßeid napisala “Love is like mightv ocean, when it’s frozen that’s your heart”. Buka u ovom slučaju ne sputava emocije, već ih samo na neočekivan način dovodi do receptora. “Just like honey ” je prijemčljiv početak i šlagvort za dalju uiaznicu u kasapnicu zvukova. DARKLANDS * * * * (1977) Najavljeno i očekivano usporavanje, Ne tempa već načina siušanja. Urođene nervoze nema, samo nepreglednih i jednostavnih akorda koji razlažu sve svetske tuge na atome. Za vreme u којеш se pojavila ova ploča je bila isuviše mračna, ali je sadržavala neke ključne vesele momente Jesus and Магу Chain, kakvi su “Нарру when it rains” ili “April Skies”. Svež kao

prolcćc i apatičan kao aprilska kiša, “Đarklands” je bio karika za dosezanje još veće slave. BARBED WIRE KISSES * * * *! (1987) Moguće jedna od najboljih kompilacija svih vremena, ovaj album sadrži referencu na Doorse i Beach boyse kao i na Bo Deedlya. Dovoijno svaštarski za svakoga i dovoljno i dalje beskompromisan ni zakoga. Jedan veliki hit “Sidewalking”, tada već redak debi singl “Upside down” i akustična verzija njihove najlepše pesme “Taste of Cindv” Dovoljno za kraj ciklusa i više nego dovoljno kao kompilacija. AUTOMATIC ***** 1990 Sećamo se velike recenzije Duška Piljka kojoj se posle skoro pet godina nema šta dodati. Kontrolisana agresija ritma i buke tako da zvuči još sirovije. Malo više pažnje usmerene ka produkciji dovodi do stvaranja prvog vehkog klasika devedesetih i ideje vodilje kako usmeravati rock’n’roll, Ovde imamo “Blues from a gun”. Dovoljno. “Automatic” je više surf nego što je Black Francis tada bio u stanju da smisli, a znamo i zašto? HONEYS DEAD (1992) Logična dopuna i razrada "Automatica” a

usput i konceptualno poigravanje fetišima s početka karijere. Zvučno, prvi post acid house rock’n’roll zahvat na post “Automatic” periodu. U ovom slučaju samo značaj za vreme u kojem je ovaj album nastao čak i pored klasika poput “Reverence” ili “Far gone and out” pa čak i “Rollercoaster”. SOUND OF SPEED (1993) Umesto najavljivane akustične avanture tipa “semi-Darklands” dobili smo zaokruživanje druge faze i “Barbed wire kisses II”. Ipak i dalje braća Reid imaju šta da kompiliraju i da pri tom sami sebe kloniraju, tako da “Snakedriver” u stvari “Sidewalking II”. Previše nastavaka - гла kakvog kvaliteta oni bili, neumetno srljaju u dosadu. Sarao još jedan Jesus and Магу Chain album. Prvi sa prefiksom “samo još jedan”. STONED AND DETHRONBD * * * * (1994) Desetogodišnjica karijere i kopromis sa Amerikom kao stanjem svesti. Nešto manje od dvadeset dvoipominutnih i ujednačenih dragulja sa preplitanjem i akustike i elektrike. Dosegnuti kompromis ali prvo sa sobom a onda i sa drugima. Ukus prašine i benzinaje zamenio beznadežnost i opsednutost. Prostranstvo svedeno na minimalnu formu od par akorada. Anđeoski glas Hope Sandoval i pokajnički vapaj Shane McGowana, U tom slučaju, braća Reid su mesije, mada su oni to oduvek i znali.

Aleksandar S. Janković