Ritam

MIKE WATT: Tačka na I

Sad, kad se sve sleglo, može se zaključiti da su cele osamdesete godlne u arrverlčkpj rock muzid potrošene na dokazlvanje da je moguće nešto što Je prethodnim generadjama bilo prirodno - praviti muzlku od srca i za srce. Svl Replacementsi, Husker Duovi, Vlolent Femmesl, Dream Syndicatel i Minutemenl, morall su biti potrošeni daleko od ušlju Javnosti, da bl se pripremlo teren za Nirvanu i Pearf Jam. Činjenica Je da se opstajati dalje mora i da vedna poštenih stvaralaca Iz tog perioda i dalje snima pioče, uglavnom sve slabije. Činjenica Je I da Je dosta njlh pogubllo kompas kad se promenila klima I čudna

svtta momaka u teget sakolma i bellm košuljama (ne mlslim na 'Reservolr Dogs") počela da zalazl u ćumeze u kojima se dešavalo to čudo zvano 'alternativnl rock’. Člnjenlca Je da su vellke Investidje veliklh firmi zbunile ponekog (veliki su to ukapirali kao muziku za pobunjene kllnce, bezopasnost tipa neke nove metal-mode), all vedna - ipak nije dovela u pltanje svoj do tada stečeni kredibilitet odustajanjern od oštrih antlestablišment stavova, koje Je do tad zastupala. Više Je sebe dovela u pitanje slabom muzikom, koja 'grunge” generadjl nije Imala šta da kaže, baš onda kad se moglo očeklvati sasvim suprotno. Oslm Soul Asylum, nlko, all baš niko iz tog amerlčkog punk miljea osamdesetlh nlje se okoristio mogudiošću da postane zasluženo prlznata preteča Jednom Cobainu. Doduše, nlkad ne red nlkad. Bar Jedan Junak Iz tog herojskog doba u kome se rock’n’roll ponovo Izmišljao I sanjao, Mlke Watt, uspeo Je 1995. da sastavi ploču dostojnu svog značaja. Mlnutemen I Firehose, njegove dve grupe, stajale su Iza vrednosti kao što su spontanost stvaranja muzlke, sloboda komblnovanja stilova kojl do sad nisu bill ukrštenl (hardcore, Jazz I funk), I cela ona proto-punk etika poznata kao 'ml smo

običnl, normaini IJudl, a ne zvezde'... Vlše nego Ikad, u osvft novog zaokreta u pop muzid, dobro Je podsetiti se da Je sve to ipak samo muzika, a ona se sluša. Mike Wattova ploča 'Ball-Hog Or Tugboat?' (Columbla), posvećenaje upravo onima koji Još znaju daje slušaju. Starlnski veran svojim anarhičnim korenlma, on blra dream team alter rocka

unazad deset godlna, samo da bi mu dao svu slobodu u kreiranju I neograničena prava na sva ludovanja, aii u okvlru njegove čvrste koncepdje. I tu koncepdju diktlra više njegova llčnost, nego neka određena Ideja - tako na plod, zvezdana ekipa naših Junaka ustvari od pesme do pesme igra ulogu samog Mlke Watta, u njegovim ispovednim, političko-protestnlm I otkačenim fazama: Thurston Moore, Black Frands, Dave Plrner, Eddle Vedder, Evan Dando, Flea, Adam Horowltz, Mlke D, Dave Grohl I Krlst Novosellc, Непгу Rolllns, čianovi Meat Puppets, Screaming Trees, Saccharlne Trust, Blkinl Klll I nekadašnjlh Germs, susreću se u neoblčnlm situadjama koje Je Watt osmislio I reallzovao muzlčki sa njlma, terajud Ih ponekad da sviraju I pevaju ono što inače nlkad nisu. Među 17 pesama, ostavijeno Je čak mesta I za Madonnu da uskod kad požell (Instrumental 'lntense Song For Madonna To Slng"), a programski predzna antinostalgičarska "Against the 70’s" ("to nije stvarnosVto Je nečija sentlmentalnost"), Još Jednom vraća staru magičnu moć Minutemen pesama, koje su uvek bez preteranog propovedanja stavljale stvarl na pravo mesto, Fiadostl svesti.

Dragan Ambrozić

BABES IN TOYLAND: Nikad pop

I baš kad smo misliH da Je posle uzlete Hole u nebeske sfere MTV-Jal prerastanja Coutney Love u aitemativnu Madomu (šta?), a L 7 u čedri Joan Jett, rwa generadja žena sa gitarama zadobila neuništlvu svest o svom mestu u pop okruženju, evo nanovo okupljenlh Babes in Toyiand ća nas maio razuvere u to. Priznaćemo da nlsmo baš sasvim siguml da Je "žensko sa gttarom' ikad bio marketinški tako zahvalan produkt kako se pričalo. Niti da su Babes In Toytand ikad bile nesto više od gape tipajedna-dobra-pesma-po-albumu. 111 nisu dle dovoljno pop ili nisu bile dovdjno dobre, lek nisu zadobile zvezdani status kcjl su do sad morale zaslužiti, kao grupa sa soßdnim pedigreom. Nalme, svojevremena pojava, kad su 1990. svirajud sa Soric Vouth, pravo iz mimeapdiskog undergrounda Izašie na sve velike evropske pocflume, bila Je prva najava da će punk devojke za devedesete uskoro viadati bar delom mudčks scene. AI snovima. ipak, nešto se desiio usput I mnoga očekivanja nisu Ispunjena. S druge strahe, ko smo ml, jadni konzumenti, da imamo Ikakva očskivanja? "Nemesisters', novi (tred) LP Bafaesa, slađušno histeričnih kao 1 uvek, ipak posediju mall pomak ka više popa nove teškorockerske kategorije (a la L7), a manje beskonačnog zapetljavanja u gitarske vožnje kpje nlkuda ne vode. Singi "Sweet 1969" (opsesija tom godinom postaje već opšte mesto, ali nema veze...), najbdje svedod o pojačanoj potrebi da se muzlka pojednostavH I zagreje do eksplozivnog stanja pogodnog za opštu upotrebu (redmo, ujutro dok perets zube I pokušavate da se setfte ko ste, umesto šolje cme kafe). Verovatno tpj svrsi služe I one smešne obrade tao što Je "We Are FamiV (Ssters Sedge). Pa opet, polovina pločeje I dalje gudjenje vremena, Jer protiče u onom übrzaj/uspori ugođaju kojl vas lagano nagoni

da razmišljate o novfm rezuttatima novozelandskog fudbalskog prvenstva. Babes su flne devojke sa Sredrjeg zapada, SJa Je šarmarrtna udarenost podvijalih mladh kućanka biia I ostala pogodan pop artiki, sve skupa sa vrištanjem I legendamim pocepanim čarapama (što su, navodno, pokupße od C. Love), all nikad neće postati ništa poznato van našeg malog kruga. Jer ne znaju II ne umeju da se oduče da I su grupa "sa ponJcom' II ■zabavijaSce". I to Je šteta.

Dragan Ambrozić

12