RTV Teorija i praksa

organizaciji savladao preteće opasnosti, glad, smrzavanje i napad velikih zveri tako da opasnosti nisu bile više selektivni faktor, i mora da se tada uspostavila veoma zla selekcija u okviru vrste - ratovi. Iz njih mora da su se razvili i svi oblici ,ratnih vrlina’ koje i danas smatraju poželjnim idealima” 4 Takođe, za razliku od životinja kod kojih se razvila inhibicija agresivnog instinkta unutar vrste, kod čoveka, zato što rođenjem nije dobio snažna oruđa za übijanje, nije se u toj meri razvila inhibicija prema članovima iste vrste. Drugim rečima, kod Ijudi je agresivnost izgubila svoju prvobitnu pozitivnu funkciju i postala je veliko zlo čoveka. Polazeči od osnovne postavke ove teorije prema kojoj je agresija urođena pojava, televizija, kao ni ostala sredstva masovnih komunikacija, ne može imati nikakvog udela u razvoju agresivnog ponašanja kod Ijudi. Takođe, prema ovoj teoriji, agresivna energija se stalno stvara u organizmu čoveka i teži da se izrazi u agresivnoj, rušilačkoj aktivnosti upravljenoj prema okolini, drugim osobama. Pribkom ove manifestacije agresije oseča se zadovoljstvo, jer dolazi do oslobođenja tenzije izazvane nezadovoljenim nagonom. Pretpostavlja se da postoji mogučnost oslobađanja od agresivne energije, ne samo obavljanjem agresivnog čina, nego i samim posmatranjem agresivnih scena. Uživljavajuči se u posmatrana zbivanja, posmatrač doživljava emocije kao i učesnici u zbivanju i na taj način se oslobađa emocionalne tenzije.

4 Kornad Lorenc: O agresivnosti, Beograd, Vuk Karadžić, 1970, str. 47.

175