RTV Teorija i praksa

priznanje, samopoštovanje, ili zadovoljava odmazdu. Posmatranje kažnjavanja za nasilje može osnažiti savlađivanje nasilja kod gledalaca, ali obično kažnjavanje služi kao privremeni inhibitor. Kažnjavanje može zabašuriti nasilje, ali ne može i uništiti ono što je gledalac naučio. Znanje se može iskoristiti u nekim sledečim situacijama. Međutim, agresija, zbog radnje drame nije uvek kažnjena, ili je kažnjena samo jednom, na kraju. Do tada ona služi ostvarenju nekih ciljeva. Obično u nasilju na televiziji ne važi poruka „nasilje se ne isplati”, več „nagrada nasilnog greha je prilično dobra izuzev za izuzetne nezgodne slučajeve”. Posmatranje brutalnosti dan za danom prouzrokuje neosetljivost za svirepost. Ponovno izlaganje emisijama sa nasiljem može postepeno iscrpsti emocionalnu odgovornost. Takođe se razvijaju pogodni stavovi prema stvarima koje su ranije izazivale gnušanje. Osim toga, ponovljeno prikazivanje übistava može devalvirati Ijudski život. Od posebnog interesa je javljanje straha i averzije prema ovim scenama. Strah inhibira osobu da pokaže agresivne aktivnosti. Međutim, kada se strah i averzija prema agresivnim radnjama iscrpe, osoba može mnogo lakše da se sretne sa ovim aktima. Vođena je rasprava oko kumulativnih efekata dnevnih prikazivanja borbenih aktivnosti na televiziji. Neki napominju da takve scene proizvode šok reakcije, koje su uslov za averziju protiv rata. Drugi tvrde da se Ijudi naviknu na rat i druge brutalnosti i da postaju indiferentni na patnje koje ovi proizvode.

181