RTV Teorija i praksa

nedopustivom i svaki čin agresije posmatrati kao primer koji služi gledaocima za razvoj antisocijalnog ponašanja. Posmatrajuči nasilje u određenim društvenim okvirima mora se voditi računa o tome da su neki vidovi nasilja neophodni za opstanak zajednice i za očuvanje integriteta pojedinca. Uzimajuči u obzir karakteristike našeg socijalističkog društva, čiji su ciljevi, između ostalog, i očuvanje slobodnog društva i čoveka, napredovanje društvene zajednice i sl., ne može se nasilje koje je upotrebljeno za odbranu od agresije, nasilje koje se mora upotrebiti za razrešavanje nekih konfliktnih situacija koje su po posledicama veče zlo od upotrebljenog nasilja, izjednačiti sa drugim vrstama agresije. Pod ovim podrazumevamo, рге svega, odbrambeni rat, revoluciju i sve vrste sile koja je upotrebljena u samoodbrani. Prezentacija ovog nasilja ne podstiče nepoželjno ponašanje i ne izaziva pojavu nepoželjnih stavova kod gledalaca. Naprotiv, ova vrsta agresije utiče na razvoj stavova i ponašanja korisnih za očuvanje integriteta društvene zajednice i za očuvanje dostojanstva čoveka. Međutim, nasilje koje je upotrebljeno radi ostvarenja nehumanih ciljeva, kao što je agresivni rat, napad na integritet zajednice i ličnosti, tj. destruktivnost i okrutnost, utiče na razvoj nepoželjnog ponašanja i nepoželjnih stavova, naročito ako je prikazano bez osude tj. kao prihvatljiv način za razrešavanje problema. Slično mišljenje nalazimo kod Froma (Erich Fromm) u knjizi Anatomija Ijudske destruktivnosti koji ne samo da

183