RTV Teorija i praksa

smo označili tačkom a, možda bi kao uvod mogao poslužiti letimičan pogled na izlaganje Filipa Kumbsa, međunarodnog eksperta za obrazovanje i dugogodišnjeg visokog funkcionera UNESKO-a. Koncepcija koju je Filip Kumbs na ovom Ateljeu izneo, polazi od u osnovi optimističke koncepcije savremenog društva, kako to s pravom primečuje Rolan Garnije (Roland Garnier) iz Pariza, po kojoj je savremeno društvo zadovoljavajuče u svom status quo-u, uz neke reformatorske izmene. Ipak, u Kumbsovom izlaganju bitna je vrlo temeljna dokumentacija koja je uopšteno prikazala i neke prave probleme savremene edukacije. Primera radi, jedan od osnovnih Kumbsovih stavova jeste to da je savremeni edukativni sistem istorijski odredljiv i da obuhvata mnoge neformalne i, prema tome, sistematski neplanirane forme edukativnog rada, dok se škola javlja samo „као jedan od načina učenja”. Zato je potrebno, s pravom primećuje F. Kumbs, modernu edukaciju postaviti ne kao strogi školski sistem, već kao sistem otvorenih neformalnih mogučnosti. Što se tiče edukativne funkcije radio-televizije, u tom kontekstu ona se postavlja na dva nivoa: za školsku omladinu, radi se o programima koji, kako to Kumbs pledira, moraju рге svega biti zanimijivi i ne-dosadni, dok za odrasle programi moraju biti koncipirani sa punom svešču i odgovornošču u odnosu na publiku kojoj su namenjeni: odraslima koji su, nakon mrtvog vremena posle škole, rešili da se usavršavaju na efikasan i životno koristan način.

192