RTV Teorija i praksa

kombinacija tri sredstva za edukaciju može napraviti i izvan radio-televizije (na primer: slajd, predavanje, grupni rad, ili radiovizija, novine, dopisni kurs). Drugi zaključak koji možemo navesti kao opšte prihvačen, jeste da ne treba multimedijske projekte primenjivati radi samih sebe, i da u tom smislu oni moraju biti izraz zainteresovanosti publike kojoj su namenjeni, što je nužan preduslov njihovog planiranja. Zato je u diskusijama u mnogo navrata bila naglašavana uloga lokalnih interesa u stvaranju multimedijskih projekata i u tom smislu, jugoslovenska iskustva sa interesnim zajednicama i njihovom ulogom u koncipiranju obrazovnih potreba, izazvala su brojna pitanja upućena predstavnicima JRT. Isto tako, jasno je istaknuto, a na brojnim primerima iz iskustva se to več i dokazalo, da ne mogu postojati jednolični, uniformni multimedijski obrasci, več da se oni uvek moraju koncipirati i s obzirom na publiku, kao i s obzirom na strukturu materije o kojoj je reč. Najzad, osnovni strukturalni problem multimedijskih sistema leži u izolovanoj egzistenciji i delovanju svakog od medija zasebno, unutar zajedničkog procesa, a da oni moraju ne samo biti čvrsto povezani i komplementami, več i svaki od njih mora postati „multiupotrebljiv”. Najzad, multimedijski sistem mora biti otvoren za samoinicijativu publike, odosno u svojoj perfekciji on mora izbeči didaktičku presiju koja izbacuje inicijativu iz svoga planiranja; on, dakle, mora biti neka vrsta planiranog društvenog i

197