RTV Teorija i praksa

pokazalo se da je celina predstava otkrivenih u pomenutim studijaraa u osnovi sastavljena od siedećih elemenata: Individualizam. Verovanje da su želje i potrebe pojedinca preče od želja i potreba zajednice-u kojoj živi. Elitizam. Verovanje da je prirodno društveno uređenje ono u kome postoji predominacija manjine i obdarenijih. Rasizam. Verovanje da je bela, indoevropska rasa biološki superiornija nad ostalim rasama. Materijalizam. Verovanje da su glavni ciljevi Ijudske egzistencije prisvajanje bogatstva, gorailanje roba, uživanje što više usluga i postizanje opšteg blagostanja. Avanturizam. Verovanje da je uspeh u životu bitno zasnovan na izlaganju opasnosti, oportunizmu, mudrosti i nepopustljivosti, da bi se drugi nadmašili. Konzervativizam. Verovanje da društveno-ekonomski uslovi života karakteristični za kapitalizam predstavljaju prirodno i jedino poželjno društveno uređenje i da ga kao takvo treba očuvati za dobrobit svih, Konformizam. Verovanje da se sa rezignacijom mora prilaziti postoječem stanju stvari u društvu, jer mada ono nije povoljno za sve, ne treba činiti napore da se sudbina promeni. Defetizam. Verovanje da su pripadnici najnižih društvenih slojeva u osnovi i pored zloupotrebe, inferiorniji u odnosu na više slojeve, i da je ta inferiornost neporeciva pa ih stoga definitivno čini onima koji gube. Providencijalizam. Verovanje da neprivilegovani članovi društva ne treba da pokušavaju da prevaziđu svoje određenje sopstvenim naporima ili pomoću društvene solidarnosti, jer na kraju će im natprirodne, spoljne sile na čaroban način obezbediti pravdu i doneti sreču.

Autoritarizam. Verovanje da se Ijudsko ponašanje mora vertikalno kontrolisati u smislu da potčinjeni treba slepo da se pokoravaju nadredenima. Romantizam. Verovanje da je Ijubav magično rešenje za društveno-ekonomske i kulturne probleme koji pogađaju veliki broj Ijudi. Agresivnost. Verovanje da pribegavanje sili nije obavezno nepoželjno, patološko, nego sredstvo za postizanje uspeha u životu... Kada bi se ova verovanja klasifikovala kao što predlaže Rokič 8 na „centralna” i „periferna”, onda bi se moglo reći da bi u centralna došla: konzervativizam, materijalizam i konformizam, koje bi blisko sledili avanturizam i agresivnost. U stvari, ako su ove bazične kategorije okosnice, i ako dalje stoje u čvrstoj međuzavisnosti, onda se na njih može gleđati kao na podsisteme unutar opšteg sistema verovanja za koji se pretpostavlja da svaki pojedinac poseduje. Ako su te skupine sistematične - što znači normativno definisane i funkcionalno povezane može se očekivati da je njihov uticaj toliki da su u stanju da u pojedinca uliju „opšti životni stil” ili „ideologiju”. Ozbiljna posledica takvog stanja je potreba da istraživanje načne temu ispitivanja takve mogućnosti, i ako se ideja održi posle početne verifikacije, da ispitivanje predstava masovnih medija takođe bude sistematsko, da istražuje komponente verovanja a ne njihove izolovane sastavne delove. KORENIPREDSTAVA Priroda „predstava o svetu u našim mislima” bila je sa uspehom istražena u svetlu više konceptualizacija. Prikazan je selektivan i sumaran pregled negativnih pređstava koje se uočavaju

Rokeach Milton Belifs attitudes and values' a theory of organization and change, San rrancisco, Jossey-Bass, 1969.

201