RTV Teorija i praksa

u televiziji Latinske Amerike. Polazeći od toga, 12 osnovnih pređstava je podvučeno i preliminarno analizirano na način kako bi to i übuduče trebalo da čini istraživanje u ovoj oblasti. Konačno, diskusiji mora da se doda veoma važan element: izvori istraživanih predstava. Јег, bez ovog elementa ovaj bi prikaz ozbiljno patio od nerealističnosti. Logično je i ispravno da se upitamo odakle te identifikovane predstave dolaze? Da li su stvorene u Latinskoj Americi ili dolaze spolja? Odgovara jedan američki istraživač: „Као i ekonomska propaganda, sadržaj programa u ovoj regiji, po poreklu i uticaju takođe je večinora iz Severne Amerike. 9 Dominacija Sjeđinjenih Država nad drugima i zemljama u razvoju najočiglednija je u slučaju televizije, a to posebno važi za Latinsku Ameriku.” 1. Utvrđeno je da gotovo trečina nedeljnog televizijskog programa u 18 gradova Latinske Amerike direktno potiče iz SAD. Panama ima najviši procent - 92,7.'° 2. Foks de Kardona" je 1973. godine na bazi ostvarene prodaje izračunala da su ukupne prodaje SAD u inostranstvu, prema MPEAA (Motion Picture Export Association of America) bile nešto malo iznad 100 miliona dolara, od čega 25% otpada na Latinsku Ameriku, Varis 12 je potvrdio da su američke TV kompanije 1971. godine prodale inostranstvu program za ukupno 85 miliona dolara. Izuzimajuči obrazovne programe, on piše: „Izgleda da američke kompanije oko trečinu ukupne prodaje u inostranstvu ostvaruju u Latinskoj Americi”, Otuda bi proisteklo da je prodaja u Latinskoj Americi tada iznosila gotovo 26 miliona dolara. Medutim, kao što Varis primečuje: „Nije lako pretvoriti dolarske cifre u ukupan i stvarni obim izvezenih programa. Cene za amcrički program mogu da budu deset, pa čak i sto puta jevtinije u zemljama u razvoju nego u

zemljama Evrope.” Konačno, Mas' 3 je potvrdio da Latinska Amerika troši prosečno 80 miliona dolara godišnje na uvoz gotovih TV materijala iz SAD. 3. ~U Latinskoj Amcrici SAD imaju monopol u snabdevanju novom tehnologijom, osnovnim filmskim materijalom, tehničkim stručnjacima, i naravno, dugoročnim kapitalom koji je potreban da bi se uvečale lokalne investicije”, Estrada i Houpen,’* 1 Stoga, veoma je teško da se većina programa proizvedenog u Latinskoj Americi razikuje - po nameni, sadržaju i formi - od američkih, Ovo zahvaljujuči činjenici da oblasti koje priraaju program iz SAD, razumljivo i neizbežno primaju i uticaje ideologije i načina života te zemlje, pored uticaja koji teku tehnologijom za prenošenje signala i proizvodnju programa, Ovaj fenomen je toiiko prisutan da i u jednoj od malog broja latinoameričkih zemalja, gde se odigravaju bitne društvene promene, u Peruu, proizvodni oblici sa malim izuzecima iraaju oblik uspostavljen u modelu iz SAD. I to uprkos reformi obrazovnog i komunikacionog sistema koje obuhvataju i jedan od najsavršenijih zakona o radiju i televiziji na kontinentu.

9 Wells Alan Picture-tube imperialism? The impact of US television on Latin America, New York, Orbis Books, 1972.

10 Kaplun Mario La comunicacion de masas en America Latina, Bogota, Asodacion de Publicaciones Educativas, Educacion Ноу no. 5, 1973

11 Fox de Cardona Elizabeth Broadcasting in Columbia Communication structures and regulatory frames, Bogota, 1975.

12 Varis Tapio International inventory of television programme structure and flow of TV programmes between nations, Tampere, Universtty of Ташреге, 1973.

13 Mas Fernando La television contra la cultura, Vision (Mexico) Octobre 10, 1969.

м Estrada Luis and Hopcn Daniel The cultural values offilm and television in Latin America, Paris, UNESCO, July, 1968,

202