RTV Teorija i praksa

9 Vasilije Popović: Televizijska ili filmska drama, predgovor „Antologiji TV drame” 111, Beograd, izdanje RTB, 1975, str. 8.

bitno različita od uloge reditelja u studijskoj drarni. Ovde, u filmskoj drami, reditelj je prinuđen da nadograđuje scenario, da mu udahnjuje likovnu i formalnu strukturu i da ga dovede u ravnotežu sa idejom koju pisac smešta u podtekst dijaloga, ali i u opise kadrova. Reditelj, dakle, izlaže piščevu zamisao, i u srećnim slučajevima uspeva da je dubinski protumači. Zakonitosti filmskog izraza i jezika često su od vitalnog značaja za konačan ishod dela. „Dobro napisana televizijska drama je završeno umetničko delo, delo za sebe, dok je scenario za televizijski film tek polovina posla koji još jedan umetnik (reditelj) treba umetnički da dovrši”. 9 Bez obzira na postojanje različitih tumačenja odnosa televizijske drame i televizijskog filma, mogučno je pretpostaviti u kome če se smeru kretati razvoj ovog televizijskog oblika. Istraživanje u tom smislu relevantno je ne samo sa teorijske tačke gledišta, več i iz praktičnih razloga, utoliko pre što nas svakodnevna ostvarenja uveravaju da se žanr televizijske drame razvija u onom pravcu u kome i sama televizija otkriva nove izražajne mogučnosti svoga medija. Primera ima u svakodnevnom programu, a perspektive razvoja televizijske dramaturgije najuočljivije su pažljivom posmatraču u onim zemljama gde je televizija več prevalila svoj početni put razvoja. Smotre televizijskih ostvarenja, festivali različitog opredeljenja (umetnički, komercijalni, itd.) stavljaju nas u poziciju koja nas upozorava na nove mogučnosti televizijskog izraza. Televizijska drama grana se u više pravaca od kojih valja izdvojiti neke koji su sve prisutniji i u nas. Reč je, рге svega, o dokumentamoj drami,

32