RTV Teorija i praksa

Kadgod se jezik i slika organski spoje, na svet dolazi po jedna ćelija ili čak blok novih kulturnih spojeva. Nasuprot tome, kako nam to sugerira ovidijevska slika o narcističkom otuđivanju slike od jezičkog odjeka, kadgod se slike na ekranu zavade s rečima rađaju se razdešavanja kulturne svesti. Zasad takva karcinogena razdešavanja nisu opasna. Gledalac je genije kontrole: on gasi jalovi program i, što se njegovog života tiče, s haotičnom porukom je svršeno.

Ali zamislimo šta će se dogoditi kad sve televizijske emisije uđu u računarski opremljenu memoriju da iz nje produže sa svakodnevnim hranjenjem svesti i savesti čovečanstva. Narcizam slike, nizovi jalovih slika nepropračenih jezikom i jezički organizovanom mišlju, postaće uzrokom traćenja vremena i gašenja produktivnosti. A gledalac neće uticati na protok informacija, da jalovinu spreči. Ovakva sumračna mogućnost nije neizbežna: lako je zamisliti

156