RTV Teorija i praksa

jednosmernog konsumenta. Ni radio, ni televizijski obrazovni program nije mogao u potpunosti da izbegne ovu zamku. Naprotiv, možda ju je čak povećavao, oduzimajuči čak i kontakt se živim nastavnikom. Multimedijski sistem pretpostavlja izvesnu permanentnu aktivnost vlastitog konsumenta koji prati radio ili TV program, učestvuje u diskusijama svoje grupe, upotrebljava i čak, doslovno, manipuliše ostalim medijima upotrebljenim u paketu uputstvom, testom, dijapozitivom, trakom ili filmom. Pri tome, ne radi se samo o fizičkoj manipulaciji: učešče u multimedijskom sistemu takoreči neosetno ističe i prosleđuje celinu obrazovnog procesa, razloge njegovog stupnjevanja i povezanosti na ovaj ili onaj način. Iz svega ovoga proističe i četvrta zajednička i opšta osobina multimedijskih paketa: mogučnost da korisnik ovog oblika obrazovanja bude i inicijator strukture samog paketa, bilo da se radi o sugestijama unutar postoječeg sistema i o stvaralačkim doprinosima, bilo da je reč o inicijativama za nove obiike. Na izvestan način, poznato je da su, na primer, inicijative tako reči zakoniti pratilac nekih kulturnih manifestacija. I da one mogu biti vrlo spontane i široko prihvačene kada je reč o opšte zanimljivim manifestacijama kulturnog značaja kao što su izložbe, koncerti, itd. Tako, i u smislu edukativnih celina več postoje određena iskustva u svetu. Primera radi, poznato je da su u Kvebeku, pokrajini Kanade, 1973. godine na inicijativu samih građana bili pokrenuti veliki multimedijski projekti za obrazovanje odraslih, za što bolju i efikasniju participaciju u društveno-ekonomskom razvoju zemlje. Najzad, trebalo bi istači da multimedijski pristup nije nikakav fetiš, odnosno - kao peto - da ovakav pristup nije obavezna edukativna forma upotrebe audiovizuelnih medija, več da on predstavlja jedan složeniji pristup koji čak i ne mora biti uvek najpogodniji. I, šesto, mislim da se mora podvuči karakter edukativne presije koju svaki multimedijski sistem ima i sa kojim u svom delovanju i računa. Ponavljanjem iste materije u raznim medijima, sa raznim pristupima, na različitom nivou uopštavanja i praktičnih primera, sam sadržaj nužno biva dublje shvačen i efikasnije zapamčen. Svi navedeni razlozi u mnogim zemljama sveta, pa i u nas, pretvorili su se u inicijative, projekte i več stečena i verifikovana iskustva koja pokazuju neosporan značaj i efikasnost multimedijskih paketa, u najrazličitijim sredinama i za najraznolikije obrazovne ciljeve.

39