RTV Teorija i praksa

vidu odnosi i na poslenike u obrazovno-vaspitnom programu radija. Pitanje kreativnog doprinosa sredstava masovne komunikacije obrazovanju i vaspitanju, pre svega mladih, čini značajnim činjenica da u reformi obrazovanja i vaspitanja dobijaju (ili treba da dobijaju) na značaju tzv. prošireni kapaciteti škole (biblioteka, štampa, radio, televizija, dokumentacioni centar, muzej, kao i sve druge organizacije udruženog rada već prema profilu škole i sredine u kojoj ona deluje). A kad su u pitanju „verbalne metode” - kaže Dr D. Franković, - one su nenadoknadive za tumačenje pojava, formiranje pojmova, stavova, i uopšte kao sredstvo direktnog ličnog uticaja na učenike i Ijude uopšte. Prenoseči svoju poruku posredstvom pojma, smatra se da radio, u izvesnom smislu nije bolje „naoružan” od knjige (Kaznev); ali, setimo se i reči naše Isidore Sekulić: - „Govornu reč čovek dušom i telom akcentuje i ponavlja iskonski jezički akt imenovanja. Zvuk je nešto najmoćnije i najnežnije u jeziku. To je orkestar u kome bruji sve što smo kao narod ikada srećno, i nesrećno nazvali, dozvali...” Ograničavajući polje našeg interesovanja na obrazovno-vaspitnu funkciju Radija, čini se da je prilika za preispitivanje i njenih sadržaja, i formi i metoda i, razume se, i nas kao poslenika u ovom mediju, iz više aspekata, pa i iz aspekta kritike „stare škole”, stila predavanja i - „primanja”, konsumiranja i, uopšte, prevaziđene pozicije - subjekt: objekt, predavač: korisnik - i informacija, i obrazovanja, i svih drugih sadržaja, Istdčući da se obrazovanje zasniva na pažljivom odnosu i veri u sposobnosti drugog čoveka, Pol Langran dolazi do misii fundamentalne i za naš posao u obrazovnom radiju, a i šire. On kaže: - „Slušanje postaje u istoj meri značajno - (i kreativno, dodali bismo) - ako пе i značajnije nego govorenje”. A to je dosta zanemarivan, a bitan aspekt kreativnog pristupa našem poslu. Tako bismo, ostajuči verni suštini one misli da je čitalac (književnosti) - ..produženi” autor, mogli reći da je i slušalac radija, ako ga načinom svog obračanja učinimo svojim sabesednikom i „sumisliocem" produženi „autor”, kreator naše radio-tvorevine. I - kao što je „čitanje, ne samo otkrivanje dela, več i iskazivanje čitaoca” (R.Božović) mogli bismo, s obzirom na neiscrpne mogućnosti dejstva auditivnih komponenti na čoveka, na njegovu misao i maštu, sa isto toliko osnova reći da i slušanje radija može itekako biti i - iskazivanje slušaoca. Uspeh u ovome, razume se, zavisi od toga kako mi pristupamo svom delu posla, јег, ne može se pledirati, svuda pa i u sredstvima javnog informisanja, i na radiju, za stvaralački pristup u svim domenima, pa i u

46