RTV Teorija i praksa

Savremena televizijska tehnika pruža mogućnost koriščenja ovog efekta na više kamera, magnetoskopu i filmskim lancima s tim što uvek moraju biti zadovoljeni uslovi neophodni za efekat HROMA Kl-a. Korišćenjem ovog efekta mogu se ostvariti znatne uštede u scenografiji a efekat se može reaiizovati za relalivno kratko vreme. Najnovija dostignuća televizijske tehnike pružaju mogućnost kontinuiranog izbora boja za efekat, čak u nijansama bez oštrih granica, što smo do sada imali. Nedostaci u vidu „progorevanja” ivica na snimanom objektu sa novim tehničkim rešenjima potpuno su odstranjeni. Novina koju treba pomenuti čini električna sprega dve kamere (u funkciji trika) tako što se švenk po horizontali ili vertikali sa jedne, istovremeno sinhrono prenosi na drugu kameru, ostavljajući utisak prirodnog pokreta u efektu. Na prošlom TV simpozijumu IBC-78 u Londonu, proizvođač „Evershed Power-Optics Ltd.”, demonstrirao je opremu pod nazivom SCENE-SYNC koja omogučava dehmične sinhrone pokrete horizontalno i vertikalno u efektu HROMA K3, čime se gubi iluzija lebdenja snimanog objekta. lako se efekatHßOMA KI već dosta dugo koristi, tako reći od uvođenja boje na televiziji, još su nam sveža sećanja gde je i kako primenjen Negde na samom početku, kao i svaka novina stvarao je izvesnu bojazan kod TV stvaralaca, pa su ga obazrivo koristili iz straha od nesavršenosti koje su ga pratile (često progorevanje na ivicama objekta). Nešto kasnije, kada je iskustvom postignut bolji kvalitet ovog efekta, neki TV stvaraoci počeli su ga i zloupotrebljavati. Jednom prilikom gledaoci su mogh videti pevača (sa efektom HROMA KI) kako peva, ali tako, da mu se na površinu reke (kao pozadina snimljen je Dunav na filmu) vidi samo glava koja otvara usta (play back) dok ga blago Ijuljuškaju talasi Dunava. Iskreno rečeno, ovo je na mnoge delovalo u početku smešno, zatim tuzno, jer je asociralo da se čovek (pevač) davi u prostranoj reci, a sve zajedno delovalo je čakpomalo i neukusno. Ovde je efekat-trik promašio svoju svrhu, jer je vesela i raspevana sadržina pesme odudarala od vizuelnog sadržaja. Drugi primer pokazuje kako se želelo jedno a postiglo drugo. Sa istim efektom imali smo u praksi slučajeve gde pozadinu kao ilustraciju za komentatora čini filmski ili magnetoskopski snimak nekog dinamičnog događaja. Poznato je da na gledaočevu pažnju u filmskoj i televizijskoj slici jače deluje pokret nego mirno stanje (komentator) pa se dešavalo da sekundarna, tj. manje značajna informacija (ilustracija) preraste u primarnu, iako je namera bila obrnuta, Najednom, komentator svojim prisustvom u kadru

183