RTV Teorija i praksa

istraživanja i komentarisanja u sredstvima informisanja onog što se u sekcijama dešava, od mesne zajednice do Federacije, snažan je doprinos razvoju demokratije socijalističkog samoupravljanja. Takvi prilozi treba da budu više korišćeni i u radu Socijalističkog saveza.

111 Karde | 1) ]e^ lmao vrlo visoke zahteve od javnog informisanja u socijahstičkom samoupravnom društvu. U Brionskim diskusijama je tražio da štampa dublje i ažurnije registruje sve on° sto se događa u nastajanju, sukobljavanju, konfrontiranju i razresavanju samoupravnih interesa na raznim područjima To javna glasila, međutim, mogu činiti na klasičan politički način izves'tavajuči o samoupravnoj praksi kao području političkih mteresa i kroz rađ političkih organizacija. A dotle, dok je to osnovna i vladajuča pozicija u sredstvima javnog informisanja postoji objekhvna osnova za podelu novinara i njihovih tekstova na režimske” i „slobodne”. Ova podela je, inače, ostatak tradicija građanskog novinarstva. Diferenciranje na opozicionu i rezimsku stampu je logična posledica i proizvod političkog p urahzma i visepartijskog ili jednopartijskog sistema. Koliko god da ova podela oslobađa sredstva informisanja u građanskom drustvu i postaje sredstvo buržoaske demokratije, u našim uslovima ona deluje ograničavajuće. Nekada se u najboljoj namen pozivamo na velika dostignuća buržoaske štampe, na hrabrost i istrajnost njihovih novinara. Svakako, mnogo toga je tekovina novinarstva iz buržoaskog parlamentarizma. Treba međuhm. reci da je građanska štampa najveće svoje domete’ svoje zvezdane trenutke, doshgla onda kada se oslobađala ’ dogmatskih stega parlamentarno-parhjskih pravila igre. Drustvo polihčkog pluralizma pruža širok, a ipak ograničen okvir javnom mformisanju, Ograničenja su u sušhni klasnog a na površmi pohhčkog karaktera. Međe se postavljaju intererima pohhckih parhja. Građanska glasila, prividno. izuzetno mnogo oblash pohhčkog orgamzovanja. U toj oblash. naime njegova ga izgleda s formalne shane vrlo značajna. U oblasti’ rada i »S niko« i ' I ! OV 'a koV ini ' r ' S »dnih ™ Sa najveci, mko sem sopstvemka nema značajniju ulogu Niie onda ni cuđno da građanska štampa, radio i televizija i ne prenose mterese radnih slojeva sem ako su pohebn u predizbornim polihčkim igrama.

11