RTV Teorija i praksa

To je bitna ograničenost građanskog novinarstva o kojo] cesto ne vodimo dovoljno računa. U tom pogledu novinarstvo u našoj praksi upravo zbog socijalističkog znači u istoriji novinarstva nov kvalitet, jer bitno prosiruje područje čovekovog interesa i područje informisanja. Izuzetan porast obima i kvabteta informacija u nas i glasila u užim zajednicama (u udruženom radu, školama i fakultetima. mesnim i interesnim zajednicama ; u delegacijama i delegatskim skupštinama, u društvenim organizacijama i udruženjima građana) svedoči o izuzetno narasloj potrebi izrazavanja neposrednih interesa i njihove afirmacije putem novih sredstava javnog informisanja u svim zajedmcama, narocito u osnovnim oblicima organizovanja. U ovim mformacijama čovek najlakše prepoznaje svoj lični interes, sagledava posebne i zajedničke interese, vidi njihovu konkretizaciju u realnom životu kolektiva u svim domenima svoje aktivnosti, od proizvodnje do korišćenja slobodnog vremena. Ni ova glasila ne treba svakako idealizovati, i ona postaju ponekad plan tehnokratsMh i drugih monopola, a nekad se obračaju radnom čoveku kao parcijalnoj ličnost, govoreci samo o jednom delu njegovih interesa i njegove aktvnost. U porastu broja, obima i traža svih glasila vidljiv je često sthijsM pritsak poteba za blagovremenim, detaljmm i _ _ konkretnim informacijama. Očigledno je da javno mformisan)e nije više samo prenosilac aktvnost društvemh snaga vec snažan politčM faktor, kako je Kardelj govono, i aktvan cimlac u formiranju javnog mnenja. U svim našim raspravama dnevni informatvno-pohtčM listovi i matčne RTV stanice iraaju prednost, jer njihovo] fizionomi]i, dostgnučima i propustma posvećujemo - sa pravom ih ne najviše prostora. Tananija kritčka ocena često pokazuje da ta glasila iz mnogih razloga - a najviše zbog težnje da budu univerzalna i za najširu zajednicu prihvatijiva, nedovoljno izražavaju neposredne interese građana. Građara i nphom interesi najčešče dolaze do izražaja u pismima, žalbama ih __ posebnim rubrikama i emisijama u štampi i na radiju. Post °P izvesna tradicija - i imam utisak da se toga jos msmo oslobodi i - da ova glasila imaju u vidu ne retko „pohtičkog građarana , građanina koji je objekt u političkom životu, pa je zbog toga samo potošač informacija. Ovutradiciju prevazilazimo informacijama koje obuhvataju celinu nastajanja, izrazavanja usklađivanja i zadovoljavanja interesa radnog čoveka i to uve tamo gde i nastaju. Iz ovog ugla posmatrano, čini se da imamo

12