RTV Teorija i praksa

S.Č.: Mislim da su moje najuspelije emisije bile one koje sam radio sa velikom radošću. To su bile emisije u kojima sam bio u sazvučju sa tematikom, bliske i najsličnije meni, a to, naravno, ne možete uvek da postignete. Stalno se moraju praviti ustupci i prilagođavati se uslovima, tehničkim ili nekim drugim. Snimanja se preMdaju, zatim obavljaju na brzinu. Opasnost televizije je u tome što je prebrzo zadovoljna svim. Vidim to po sebi, po kolegama, po našim rediteljima. Da nam sada neko da neograničene tehničke mogućnosti, da kaže: imate mesec dana na raspolaganju, idite tamo i tamo, bilo kuda, ah nešto stvarno izvanredno - ne znam da li bi bili još u stanju da to uradimo, jer smo se deset, petnaest godina nekako zašmirah, kao što glumac može da zašmira kad od njega mko ne trazi ono najbolje. Možda bisino i mogli, ali nisam siguran... Sada radim emisiju Studio 2 jednom mescčno, ah traje dva sata, nekad i duže. To je magazinski tip emisija koji ima pet, sest priloga iz kulture. Pokušavam da ne pričam šta se zbiva u kulturi, izveštaj o kulturi, već da se u samoj emisiji nešto događa na neki novi način. Ponekad to i uspe - kulturm čin na televiziji. Imali smo temu; „šund u literaturi”, Doveli smo autora Frederika Eštna. Pozvali smo i jednog našeg novinara koji je jednom napisao neki TV krimić pod američkim psLudonimom; jednog profesora književnosti koji je to ocuao, dao pravo mesto temi. Onda smo intervjmsah studente kop čitaju Eštna. Postoji čak i neko društvo, svako kupuje po jednu knjigu, pa se onda menjaju. Kada smo sve te hčnosti, goste studija, izmiksali, u studiju se stvorila atmosfera pred kamerama, nešto neuhvatljivo, specifično televizijski. Kada bi se, recimo, skinula traka i čitalo, to ne bi bilo to. A.Š.: Stvorio se televizijski sindrom u kojem je bitna spontanost? S Č • Razgovor na televiziji morao bi da sc emocionahzuje, jer gledalac ne trpi racionalan odnos. Nije stvar u rečima samo, več kako ih čovek izgovara, ako pri tome deluje na iracionalnoj bazi. A 1- Nisam sigurna da televizija podnosi duboke emocije , pre bih rekla da je najpogodnija kada je nenametljiva, mozda ravnodušna pomalo. S.Č.: Mislim da čovek koji na ekranu posle rada posmatra šest sati TV ravnice, da mu je dosta... AŠ.: Televizija je strašno osetljiva, sve vidi, sve smma, preuveličava. 1 vizuelno i tonski. Svaka recje opasna ukohko ide u krajnost dobija snažnije tonove, deluje nepnrodno. Ono

202