RTV Teorija i praksa
hermeneutičke analitike, izvorno je iskustvo sveta. ~U jeziku se prikazuje svet”. „Kao jezičM ustrojen, svaM takav svijet je, po sebi, otvoren za svaM moguči uvid, a time i za svako proširenje svoje sopstvene slike svijeta, a u sMadu s tim i pristupačan za druge.” 8 Ovim je zacelo delimično ocrtan uvid u pitanje kako je moguče razumevanje radio-dramskog umetničkog dela. Konstatujuči da se radio-dramsko umetničko delo i interpretatorovo Ja „prikazuju u izvornoj supripadnosti jezika , mi smo u stvari stvorili poziciju da, u okvirima jednog nacrta za hermeneutiku radio-dramskog umetničkog dela, ukažemo na izvorno tekstovni svet koji korespondira između umetničkog dela, u ovom slučaju radio-dramskog umetničkog dela, i totaliteta Drugog - to jest interpretatora. Izvorno tekstovni svet radio-dramskog umetničkog dela o kome ovde govorimo znači, pre svega, „beskonačni perfektibilitet Ijudskog iskustva svijeta”, to jest, znači ~da se, bez obzira na jezik u kome se krečemo” - (pa ma to bio i radio-dramsM jezik o kome je ovde reč) - „nikad ne dospijeva do nečeg drugog doli do uvijek šireg aspekta, do jednog .pogleda' na svijet” 9 Radio-dramsM umetničM tekst, u najširem aspektu gledano, jest i ostaje uvek jedan pogled na svet Radio-dramsM tekst kao jedan žanr svekolike dramske književnosti ili, još šire uzev, kao Znak, jeste „IjudsM jezičM sročeni pogled na svijet”. Pri tome uvek moramo da vodimo računa o žanrovskoj pripadnosti radio-dramskog umetničkog teksta ukoliko želimo da stignemo do njegove imanentne hermeneutike. Naime, prema E.D. Hiršu koji nam je sugerisao ovaj ekskurs, svako delo je otelovljenje svog vlastitog „intrinzičkog (dakle njemu samom prirođenog) žanra”. Proces tumačenja i razumevanja radio-dramskog umetničkog dela, vidimo, vodi ka razumevanju izvorno tekstovnog sveta. Da bi se ovaj svet razumeo valja istači, kao što je to učinio Pol Riker, da se tekstovni svet radio-dramskog umetničkog dela nalazi ~u ustrojstvu elemenata”. Šta to znači? To znači da se ovaj tekstovni svet sastoji u „moči celine da integriše pod-jedinice; i obratno: smisao jednog elementa sastoji se u njegovoj sposobnosti da uspostavi odnose sa drugim elementima kao isa celinom dela.” 10 U tom smislu, sledimo i dalje Pola Rikera, zadatak interpretatora bi bio ~da izvrši segmentaciju (horizontalni presek) a zatim da ustanovi razne nivoe integracije delova u celini.” 11 Parafrazirajuči Rikera možemo reči da slušati
8 H.G. Gadamer, op. cit str. 483. 9 H.G. Gadamer, op. cit. str. 483.
10 Pol Riker, Šta je tekst, „Polja”, maj 1973, br. 171, str. 19. 11 Pol Riker, op. cit. str. 19.
20