RTV Teorija i praksa

zsra. Tumačiti jedan radio-dramski tekst, u daljoj konsekvenci, znači poči za smislom koji nam se, unutar deia i njegovog sveta, nudi. U krajnjoj liniji bitak koji se iz ove perspektive razumeva jeste jezik A jezik jest iskustvo sveta. Utoliko je, i samo utoliko, radio-dramsko umetničko delo iskustvo sveta. Postavljanje hermeneutičkog logosa zbiva se na višem stupnju refleksije. To znači da hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela u okvirima „unutarsvetskog nalažljivog bivstvujučeg” (K.O. Apel) odgovara, u trenucima konkretizacije, na pitanje sveta svojim izvornim moćima „Biti - u svetu. Hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela i nije ništa drugo do „razumevanje - sebe - u - situaciji - sveta . Pri tome ovaj hermeneutički logos neprestano je iniciran i impliciran u jeziku korespondenata. On je dovoljno samorefleksivan da bi „istovremeno sa samorazumevanjem omogučio razumevanje tuđeg opstojanja (K O. Ajsel). Kažemo. čitav hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela odvija se u okvirima jezičko-logičkih uslova, u refleksiji onto-logike jezika kao bitka - u - svetu. Radio-dramski umetnički tekst jeste, u suštini, odnos jedne spoznaje prema drugoj. Unutarsvetsko radio-draraskog umetničkog dela neprestano se susreće, shodno svojoj ontološkoj pretpostavci, sa bićem Drugog; ono neprestano uspostavlja razgovor i nudi projekt jedne besede. Moguće je da je projekt ove besede igra; igra koja jest mera sebe same i radost koja se nudi interpretatoru u vidu saznanja. Ova igra, konačno, i jest jedan krug. U hermeneutičko) refleksiji ovaj krug izraz je „egzistencijalne Predstrukture samog bivstvovanja”. Prema tome, naš je zaključak, da topos hermeneutičkog logosa radio-dramskog umetničkog dela „slcriva pozitivnu mogućnost najizvornijeg saznavanja” (M. Hajdeger). Hermeneutički logos radio-dramskog umetničkog dela je „razumevanje - sebe - u - situaciji - sveta” posredstvom jezika. Omogućujući razumevanjc svoga načina bitka na način jednog ontološkog obrata, radio-dramsko umetničko delo, kao i svako umetničko delo, ukazuje na činjenicu da je ono u stvan ~)edno sa svojom delatnom poviješću i da je povijesno baštmjeno" kao egzistencijalitet.

26