RTV Teorija i praksa

Nepristrasnog francuskog (l’lmpartial franpais) juna 1924. godine. Svesni novine ovog obrasca i svog neiskustva, porotnici, pošto su pročitali rukopise, slušali su ih preko zvučnika. Došli su dotle da su zahvaljujuči takvom slušanju mogli bolje da zabeleže tekst čije im normalno čitanje nije otkrilo radiofonska svojstva 7: Maremoto Gabrijela Žerminea imalo je prvenstvo (ех aequo sa Agonijom, Pol Kamila, Poul Camille). No radiofonsko pisanje dugo nije mamilo pisce. Možda stoga što su kao Pol Elijar želeli da rade na nečem trajnom: Ne mogu da želim da pišem nešto što je efemerno B - Elijar je došao do te odluke bilo stoga što je naknada za taj posao dugo bila smešno mala, bilo stoga što autori nisu bili načisto sa tehničkom građom radija. Specifičnost radiofonskog pisanja a) Na nivou jezika: treba praviti kratke rečenice. Razdeliti duge odeljke. Pisac koji piše za radio treba da svoj tekst piše „glasno”. Slušalac treba da razume bez zamaranja. Sintaksa mora biti fluidna, izražajna, način govora jednostavan ako se želi da bude blizak stvarnosti, trezven u poetskom stilu. b) Na nivou konstrukcije: dramska radnja uzima oblik priče i igraju se njeni odlomci. Dijalog je zbijeniji nego u pozorištu, ali je istovremeno i složeniji. Arman Lanu (Armand Lanoux) podseča da taj dijalog u stvari treba više no što mu nalaže njegova uioga da restituiše „klimu”, više no što to obično jezik tretira. Treba da vodi računa o dekoru, ambijentu, određenom vremenu, o fizičkoj strani, o licima likova. 9 Sve ono što nije dato dekorom scene, kostimima, telesnošću glumaca, treba đa bude sugerisano i uključeno u govorni jezik. Glas glumaca

7 Cf.Paul Dermee, Radio-Hevue, 1 2 juin, 1949 8 Cf.Jean Lescure, La radio et la litlerature (Radio i književnost) u: Histoire des litteratures, 3, Paris, ed. Gallimard, bibliothčque de la Plefade, 1959, p. 1701. 9 Armand Lanoux, Crćation, adaptation et recreation pour et par la radio (Stvaranje, adaptiranje i prerađivanje /а radio i pulem radiја) u; Cahiers litteraires de 1’0.R.T.F., 1969, No 16, p. 9.

167