RTV Teorija i praksa

na njegove tvrdnje. Svima je poznata činjenica da je celuloidna traka još uvek daleko superiornija od slike na magnetoskopskoj traci, da se i ne govori o fotografskoj revoluciji kadrova dobijenih elektronskim sintetizovanjem različitih vizuelnih informacija. Tu je dubina polja svedena na minimum, dok se ontološka autentičnost preobrača u spljoštenost prizora. Naravno, tc ne znači da video-tehnika neće dostiči neophodan nivo u buducnosti. Kada se to dogodi oba medija, koji sada postoje jedan pored drugog, biče zamenjena trečim sa najboljim osobenostima filma i televizije. Za sada, superiornost filmske slike nad magnetoskopskom jasno se očituje, naročito prilikora televizijskog emitovanja filmova. Zbog toga odnos između filma i televizije, kakav postoji u ovom našem vremenu, postaje još značajniji. Kao što sam pomenuo, 90% prikazanih filmova na američkoj televiziji predstavlja holivudsku komercijalnu proizvodnju. Hvo direktnog primera: program za sedmicu između 24. i 31. januara 1981. godine uključuje 76 filmova od kojih su samo dva engleska i jedan japanski samurajski film sinhronizovan na engleski jezik. Evropski filmovi, još manje dela značajnih svetskih reditelja, vrlo retko se nalaze na programu američke televizije; ukoliko se i pojave, takvi filmovi.su deo programa vaspitne televizije koja, na žalost, ima lokalni domet i značaj. Prema tome kako trenutno stoje činjenice, američka televizija ne doprinosi međunarodnoj kulturno-umetničkoj razmeni na planu kinematografije, S druge strane, treba priznati da američka tele’vizija kontinuirano populariše američki film u celini: u velikom broju filmova koji se prikažu na malom ekranu neminovno se nalaze i dela vredna pažnje.' Uz to, prikazujuči mnoge filmove po dva puta tokom jedne sezone, američka televizija održava svest o postojanju američkog filma kod najšire publike i mlade generacije. Samo se po sebi razume da se izbor filmova obrazuje u vezi sa poznatim glumačkim imenima i popularnim žanrovima. Posledice takve politike su

1 Program američke TV mrežc /а poslednjih deset dana meseca januara 1981 godine uključio je i sledeče filmove vredne pažnje: Rat i mir, King Vidor {Vidor) Sluškinje, Kristofer Majls (Milse) Imati i nemati, Hauard Hoks (Hovvks) Poslednja bioskopska predstava, P.Bogdanovic Rebeka, Alfred Hičkok (Hitchcock) 2001: Odiseja u svemiru, Stenli Kjubrik (Kubrick) Hamlel, Lorens Olivije (Olivier) Ni/agara, Henri Hetevej (Hathaway) Čaj i simpatija, Vinsent Mineli (Minnelli) Šta je cena slave, Džon Ford (Ford) Velićanstvenih sedam, Džon Stardžes (Sturges) Mobi Dik, Džon Hjuston (Huston) Frankenštajn, Džejms Vejl (Whale) Priča o Felidelfiji, Džordž Kjukor (Cukor)