RTV Teorija i praksa

'8 G.V.F. Hegel, Estetika, 111 deo, pogl. 11, str. 805867. '« U razmatranju o kategoriji vremena radio-dramskog umetničkou dela koristili smo se Ingardenovim tumačenjem vremenske perspektive u umetničkom delui to u onoj meri koliko je to bilo moguče a da se pri tome u izlaganju ne izgubi naše razumevanje specifičnog karaktera radio-dramske umetnosti kakvo smo do sada sprovodili. U tom smislu korišćeno je Drugo poglavlje Ingardenove studije O saznavanju književnog umetničkog deLa. subjekto, nego u njihovu međusobnom zavisnom odnosa” 18 Ono o čemu u navedenom tekstu govori Hegel može se, verujemo, gotovo bez ostetka preneti i primeniti na razumevanje procesualnog karaktera radio-dramskog umetničkog deia. Jer, odisto, temeljna kategorija, kako muzičkog dela, tako i radio-dramskog, jeste - vreme. Drugim rečima, kriterij integritete njihovih fcmni jeste - vreme. Oba umetnička obHka jesu vremensko prohcanje, oba se razvijaju u vremenu. Pitanje o kategoriji vremena radio-dramskog umetničkog dela moguče je razmotriti (i) na temelju Inprdenovog shvatanja fenomena vremenske perspektive umetničkog dela uopšte. l9 Vreme radio-dramskog umetničkog deia moguče je odrediti (a to određenje važi i za svako umetničko delo uopšte) pre svega kao fenomermlno, kvah&tivno određeno vreme koje se, što je samo po sebi razumijivo, razhkuje od fizikalnog vremena, tj. vremena merenog časovnikom. Fenomenalno vreme radio-dramskog umetničkog dela je, u pogledu dužine, skračeno ili produženo vreme, i to posebno s obzirom na slušaočev doživljaj. Fenomenalno vreme je kondenzovano vreme i u radio-dramskom umetničkom delu se pojavljuje u „relativno ograničenom području oko date aktualne sadašnjosti.” Vremenska perspektiva slušaoca u momentu dok sluša radio-dramu je jedna staina sadašnjost ~i ona se na poseban način poklapa sa vremenskom strukturom konkretizovanja dela.” „Sadašnji trenutek” dela i „sadašnji trenutak” primaoca poklapaju se. ~To je jedna vremenska jedinica koja tek kao takva tone u prošlost

30