RTV Teorija i praksa

Mira Sujić - Vitorović

BALET NA TELEVIZIJI

Da U je balet na televiziji isto što i ples na sceni? Na prvi pogled jeste, ali ako se uđe malo u suštinu teme odgovor nije sasvim pozitivan. Razlike postoje, pre svega zbog televizije kao medija koji prenosi doživljaje. Balet na televiziji može da se podeli u nekoliko grupa. Postoji, pre svega, balet namenjen posebno televiziji i to je za emitovanje najpogodniji vid igre. Međutim, do njega je najteže doči, jer podrazumeva koriščenje svih sredstava, mogučnosti i trikova koje pruža televizijska tehnika. Ako reditelj nema dovoljno iskustva u snimanju plesnih emisija koje se veoma razlikuju od dramskih i zabavno-muzičkih programa, ne dobija se ono što se želi. U televizijskom baletu pored igrača - koji su u svakom vidu i obliku igre najvažniji - veoma važna uloga pripada koreografu, što se podrazumeva i kod drugih izražavanja pokretom, ali režiser, sem svih „tajni” televizijske tehnike mora dobro đa poznaje pokret kao i šta sve može dobiti spajanjem pokreta i tehnike. Sa svoje strane, koreograf mora da se upozna s mogučnošču televizije. U emisiji posvečenoj stvaralaštvu poznate američke umetnice modernog, ili bolje rečeno „eksperimentalnog” igračkog pravca, Tvajle Tarp, koja godinama radi za scenu i film (izuzetno uspela koreografija u filmu Kosa) vidimo kako se jedan iskusan umetnik upoznaje sa tajnama televizije i njenom magičnošču. Prijatno je posmatrati oduševljenje Tarpove kad shvati da tehnika omogućava i ono što je uživo skoro neizvodljivo, a to je, recimo, baletski korak izveden „natraške”. Istina, može se igrati i unazad, postoje koraci koji se izvode i napred i nazad (svakom školovanom igraču dobro je poznat izraz ~en arričre”), ali ni najveći igrači današnjice ne mogu da ih izvode sa istom lakočom kao korake napred. Televizijska tehnika to omogučava. Nije teško snimljeni korak emitovati unazad, tako da se stiče utisak kao da je upravo tako i snimljen, a uz dobru montažu i veštu koreografiju, taj mali trik je neprimetan.

56