RTV Teorija i praksa

Žizeli kad treba da se prikaže lik igračice, ali ne isključivo lik. Ako več reditelj ne može da se oslobodi želje da prikaže detalj, onda je najbolje da se posluži duplom ekspozicijom, tako da poznavaoce i Ijubiteije baleta ne liši zadovoljstva da vide pokret u celini, a da istovremeno prikaže i detalj koji je na njega napravio utisak. Istina, i Balanšin je u svom apstraktnom baletu Duo concertanto iskoristio detalj šake, a tela igrača ostala su u mraku, kao što je i u početku Bolera u koreografiji Bežara scenskim efektima, tj. osvetljenjem, akcenat stavljen na ruku u takvim slučajevima logično je da se snima detalj. Ali, to su izuzeci koje diktira sama koreografija. Druga vrsta baletsMh dela koja imamo prilike da vidimo na televizijskim ekranima su snimijene predstave. Tu, ukoliko se želi da sačuva ono što je bilo na sceni, nisu neophodne rediteljeve intervencije, jer se tom prilikom gubi celina, pa to prestaje da bude balet koji su mogli da vide pozorišni gledaoci. U slučaju da je osnovna namera da se balet ne prenese onako kako je prikazan na pozorišnoj sceni, onda treba praviti novu koreografiju koja bi od prvog trenutka koristila teievizijski postupak, inače se dobija hibridno delo: upropašćena pozorišna predstava, ali i loš balet na malom ekranu. Snimanje pozorišnih predstava je veoma rašireno u celom svetu i ima svoju svrhu, jer se milionskom auditoriju omogućava da vidi vrhunska baletska ostvarenja, čak i u najzabačenijim mestima koja u svojim sredinama nemaju pozorište, a još manje baletski ansambl. Snimljene predstave doprinose širenju opšte kulture i stvaranju nove baletske publike. Snimljen ples vrhunskih svetskih baletskih igrača omogućava auditoriju u mnogim zemijama da vide zvezde koje nikada ne bi videli u svojoj sredini, ili veoma retko. Zahvaljujuči snimljenoj predstavi Žizele u izvođenju baleta iz Minhena, jugoslovenska publika imala je prilike da vidi igru Rudolfa Nurejeva, koji je baletski mit druge polovine dvadesetog veka. Preko snimljenih baletskih dela sa pozorišnih scena jugoslovenska publika se upoznala s delima mnogih velikih svetskih koreografskih imena, da pomenemo samo Balanšina, Nojmajera, Lemona, Hans Van Manena, Grigoroviča, Šeregija i drugih. Sem proširenja broja gledalaca koji su videli vrhunska baletska dela, te emisije ostaju i kao svedočanstvo budućim pokoienjima.

59