RTV Teorija i praksa
stil saopštavanja (od formulacije do intonacije) koji na neki način dovodi u sumnju čak i ono u šta bi trebalo verovati, u šta ima razloga da se veruje. To zahteva hitne analize semantičkih i drugih modela uobličavanja naročito značajnih poruka koje ponekada sadrže izvesnu euforičnost odbojnu auditoriju, izvesnu primetljivu nameru da übede ili, naprotiv, da razuvere. Odjednom smo se, tako, našli u području kako a ne samo u prostoru klasičnog šta. Na isti način valjalo bi istraživati i „semantiku sumnje” jer ona otkriva i skrivene razloge i često nesvesne „alternativne” komunikacione tokove, Relativno nepovoljni rezultati - ipak ih tako moramo označiti, verovatno su uslovljeni i vremenskim presekom u kojem je istraživanje sprovedeno, a ono je neposredno sledilo „poznate događaje na Kosovu” o kojima sredstva javnog informisanja nisu (mahom ne svojom krivicom) izveštavala ni pravovremeno, ni iscrpno, pa ni tačno. O informisanju u to vreme izrečene su mnoge javne kritike ali bez obzira što su one pre svega bile usmerene na izvore informisanja, izgleda da su največu štetu pretrpela javna glasila koja su, po svemu sudeći, izgubila znatan deo svoje kredibilnosti. Istraživanje čak i na tom nezavidnom nivou kredibilnosti otkriva dalje relativne razlike i dodatne padove nesumnjivo izazvane nekim događajima iz užih sredina, kao što je bio slučaj u Kragujevcu. Istraživač je dužan da ovde doda i pretpostavku da u takvim slučajevima do izvesnog pada kredibilnosti može doći i samo pod uticajem spoljnih događaja, gotovo bez obzira na ponašanje medija što, opet, znači đa medij u takvoj stvarnoj ili hipotetičnoj situaciji mora od uobičajenog da pređe na „pojačano dejstvo” da bi održao poverenje onih sa kojima opšti. Drugo je pitanje što ovakve situacije sadrže i veliku mogučnost da se kredibilnost poveča - svakako uz rizike koje redakcija nije uvek u stanju da izdrži. Smatramo, takođe, da kredibilnost ima svoju krivulju, uzlazni i silazni tok uz veliku inertnostali da se na ovoj, uslovno rečeno, sinusoidi, u situacijama kada postoji velika potreba za određenim informacijama i snažno ispoljena motivacija za učešćem u otvorenom komunikacionom toku, mogu javiti jaka iskliznuća, slomovi sila pa i obrtanje upravo uspostavljenih tendencija. Ne treba ni napominjati da „regeneracija toka” iziskuje mnogp više truda i vremena. SLOBODAN ATANACKOVIĆ; Govorimo stalno o prisutnosti, o potrebi prisutnosti raznih sadržaja, o regionima, problemima itd. Međutim, najbitnija je
19