RTV Teorija i praksa
Televiziju bi trebalo razmatrati kao mnoštvo uzajamnih efekata, kao aktivnu i teleološku strukturu. Televizijska proučavanja treba da budu usmerena na analizu televizije, na određivanje njenih parametara, parametara njenih efekata, kao i principa na kojima su oni ujedinjeni. Osim toga, treba proučiti karakteristike televizije, kao i mehanizme koji regulišu njenu dinamiku. Palčevska predlaže predmetno predstavljanje televizije i ukazuje na neispitane prostore koji mogu da obogate misao o televiziji novim elementima. Smatra da je rešavanje ovog pitanja veoma hitno. U članku „Uticaj sredstava masovne komunikacije na promene u likovnim umetnostima” Božena Stoklasa (Bozena Stoklasa) govori o pojavama do kojih je - pod manjim ili većim uhcajem mass media - došlo u umetnosti poslednjih trideset godina. Ona nastoji da pokaže taj uticaj kako u okviru tradicionalnie umetnosti - slikarstva i vajarstva - tako i novih umetničkih vrsta: kolaža, asamblaža, anvironmana, hepeninga, performansa. Več pedesetih godina umetnička avangarda je počela sve da se uključuje u diskusiju o kultun i masovnom komuniciranju. Pod moćnim uticajem mass media počela je da se stvara nova umetnička ideologija. Njen uticaj na pojedine umetnosti bio je različit Sredstva masovne komunikacije su na jedan način uticala na slikarstvo i vajarstvo, a na drugi na nove vrste likovnih umetnosti ili umetnosti stvarane pomoču fotografije, filma i televizijske aparature. Autorka pokušava da nađe odgovor na pitanje zašto su mnogi umetnici napustili tradicionalna manuelna sredstva i okrenuli se novim, audiovizuelnim. Smatra da su mnogi bili uznemireni zbog sve većeg uticaja sredstava masovne komunikacije, da su ih videli kao konkurentnu sferu stvaralaštva koje je često nazivano paraumetničkim, ali koje je bilo atraktivno i imalo velild uticaj. Zato je trebalo da umetnost prilagode promenjenoj situaciji u masovnoj komunikaciji i kulturi, a takođe da spreče izolaciju umetnosti, privlačeći joj recipijente naviknute na kontakt sa audiovizuelnom tehnikom. Stoklasa smatra da je glavni uzrok promena u umetnosti bilo stremljenje ka integraciji instrumenata, jezika, strukture i sadržine umetničke ekspresije sa kvalitativno novim tehničkim sredstvima i sa kulturom stvorenom na rijihovoj osnovi. U zaključku članka autorka kaže da se uticaj mass media ne može omalovažavati. Mimo eksperimentalnog statusa, nezrelosti ili naivnosti mnogih radova, kao i kontroverznih mišljenja i tvrdnji, mass media su imali važnu ulogu u menjanju umetnosti.
202