RTV Teorija i praksa

Nad raspevanim, nedoglednim noćnim pejzažima moga grada! Silazi to novo doba, taj novi duh, U domove naše, u tvoj i moj kut skromni, Gde dobre stare majke do sad su snevale. Silazi u tvoj dom Tako raskošni, carski, blistavi zvučni sjaj! Pa uđi, uđi, prijatelju moj, u dom naš, Gozbe te čudesne čekaju, gozbe te zavodljivo mame. Naše ti gozbe neće pružati Slavlja uz miris kiparskog vina, Opojnost ruža buktavih, ni strasne Ijubavne teme, Koje je negda raskalašna družina Platona vodila. Pa udi, uđi, brate, u dom naš! U razdraganost duše ti neka se sazvučje to brsno S evropskog kontinenta sliva! Da čuješ braču iz Beča, Londona, Pariza i Praga, Da čuješ kako sad njihova duša sniva! Vi, drage majke, sa sedinama Što za bosiljak i tamjan znadoste, Za onu skrušenu Ijubav starešine i našeg praga, Poznajte nove radosti i nova čuvstva našeg grada, Nek vam ta muzika iz noćnog neba, bez žica, K’o naša zemlja, k’o naša crkva bude draga. Ta bela, bela nevidljiva tica Javlja nam novo doba I kroz noć srbijansku pevaju antene! Uđite, o drugovi, u domove, Kad našim gradom zatitra noć, zapište sirene Odlazećih brodova s Dunava i Save Raspevaće nas, raspevaće pesma Kad nehom južnjačkim u vazdušje krene S antena moje varoši čim se radosno jave. 0 nepomućene radosti, radosti Nad horizontom noći Blistaju, blistaju naše zene, Dok nevidljivo i divno dršću antene 1 razašalju Evropi zvuke mog grada.

9