RTV Teorija i praksa

Čuj tad nas, čuj, Evropo, Ovde se rađa jedan život novi Kao da celo naše zvuči, peva. 0 dragi brate, uđi mi u dom, Pa kad drukčije naš sugrađanin sneva Da slušamo iz Pariza Betovena, Griga iz Beča, A strasne povesti slovenske krvi Iz moje varoši, iz mog grada antena! 0 nepomučene radosti, radosti Nad horizontima ponoći našeg belog grada, -Radio Beograd! Radio Beograd! Raspevanoj radosti Desimira Blagojevića pred čudesnošču ovog Ijudskog pronalaska i sam poetski njime zanesen, pridružiće se i Bogdan Čiplic, oktobra 1929: Pesrna o dragom radiu Tiho, slušajte, zaklopite umome oči, hodite krotko, budite duše čiste: pod svodovima ječe pobožni psalmi Davidovi, reči su božje na svakom mestu uvek iste. Pa odmah zatim odmahni rukom veselo, podskoči čvrsto, zatresi lomno telo, zapevaj žudno, strasno, raširi ruke, zagrli prostranstvo celo. Jezici sveta - kao nad apostolom lebde ti u vidu plamena nad glavom. Osetićeš puls svakoga grada, svakoga srca, opusti umornu glavu, a srce nek grca, nek grca... 1 za sve vreme koračanja nad svetom, možda si samo rukom tu sjajnu kutiju takao, nisi ni ruku savio, nit’ išta drugo uradio, sve ti je na dlanu pružio, taj dobri dragi radio.

10