RTV Teorija i praksa

Kroz tekst „Suprotstavljajuća saglasnost: Intervju sa Džonom Viverom”, književnik Trevor Grifits (Trevor Griffiths) razmatra televizijsku dramu iz više uglova. On sa stanovišta auditorija smatra da drama treba da informiše, obrazuje, ali i da zabavi. Sve to spojiti u jedno izuzetno je teško. I dok je stvaranje drame za televiziju kao isecanje dela života, dotle taj život na televiziji mora predstavljati organsku celinu, više nego u bilo kom drugom mediju. Televizijska drama je ujedinjujući faktor mnoštva pojedinaca koji je, svaki za sebe kao deo auditorija u celini, prate ispred svojih malih ekrana. Svi zajedno a opet svaki za sebe. Dramaturg Kraljevskog pozorišta i pisac Dejvid Нег (David Hare) javlja se u ovoj knjizi veoma zanimljivim tekstom pod naslovom ~Ah! šteta; Uloga javnog emitovanja”. On se zalaže za tezu da u poslednje vreme dolazi do krupnih razmimoilaženja između pisaca drama za televiziju i novinara. Oštro zamera Kompaniji BBC što dozvoljava novinarima da potiskuju pisce. Sam Dejvid Her dugo nije radio za televiziju, prvo zato što smatra da je rad u studiju poguban za verodostojnost teksta i radnje, a onda zato što mu je smetala cenzura. Kaže da novinari ne mogu da prihvate činjenicu da je drama samo isečak iz života, deo istine, jer, po njima, istina mora biti u potpunosti rasvetljena sa svih strana. Ipak, to se ne može odnositi na dramski tekst. Auditorij ima potrebu da veruje onome što se tog trenutka pred njim odvija i ne prihvata da mu se stvarnost гегЦга! Upravo zato će televizija uvek biti opasan medij za pisca, јег ga odvaja od auditorija. Dok u pozorištu pisac može iz minuta u minut da prati reakcije publike, promene raspoloženja, odobravanje ili neodobravanje, prihvatanje pojedinih scena ili neprihvatanje, dotle, kada je reč o televizijskoj drami, to nije moguće. Pisac je osuđen na pojedine kritike prijatelja, plaćenih kritičara i kolega. Izlaz iz toga bila bi veća zainteresovanost za TV dramu ne samo pisaca i auditorija, već i svih odgovomih za ovu vrstu programa u televizijskim kompanijama. Odnos prema televizijskoj drami i piscima u knjizi Ah! šteta - pisac i televizija osvetljen je ne samo iz različitih uglova, već i na različite načine. Na primer,

210