RTV Teorija i praksa

gole predmetne materijalnosti, kao čist fakticitet tehnološkog horizonta u коше se još jedva nazire trag humanistički intoniranog ja jesam, ja postojim.” Ali, kada tako nešto, i još mnogo sličnog, ozbiljno napiše i objavi u javnom glasilu, onda takav odrastao čovek, izaziva tugu. Smeha tu više nema i čitalac ne može a da se ne upita; Zar je moguče da smo toliko zaostali u medijskom opismenjavanju naših intelektualaca? Šta je tu je, pa zarad što veče mogučnosti prosvečivanja medijskih analfabeta, prilažem ovaj skroman prilog medijskom opismenjavanju „saoblikovanih humanista”. Ne bih voleo da ovaj moj napor bude pogrešno shvačen. Zato „sastav” koji sledi svakako ne moraju čitati osnovci i usmerenjaci. Međutim, mislim da bi bilo dobro da ga pročitaju svi koji su u stanju da se zainteresuju za sledeči citat; „Nametnuta tehnologijska racionalnost i terorizam onoga ,sada’, jednog, dakle, realnog vremena, jedne .konkretne stvarnosti’ sudbinski je kčd televizijskog jezika tehnologijske, podvlačimo, provenijencije”. Čim je sudbina ovako umešala prste mislim da je vreme da pođemo od osnovnih stvari. Nije lepo da neko svoj „sastav” nazove „Strateške iluzije televizijske avangarde” a da u „sastavu” ništa ne kaže o pomenutoj strategiji. Nije lepo pominjati televizijsku avangardu a pri tome ne pokušati bar malo objasniti na šta i na koga se zapravo ta kovanica odnosi. O iluzijama da i ne govorimo. Naravno, siguran sam da u pomenutom „sastavu” postoji niz uzvišenih šifara koje kao da „pristaju uz veličanje slučajnog kroz spektakularno”. Te šifre medijskog analfabete mogu dešifrovati verovatno samo druge medijske analfabete. Siguran sam da te šifre, taj jezik, otkrivaju oblike „strategije” a i prave likove „televizijske avangarde”. Pretpostavljam da je sled zaključaka koji se dobija posle čitanja pomenutog „sastava”, više nego logičan. Siguran sam da je prosto uočiti iz „sastava” kako na televiziji ne može postojati, ne može biti reči o avangardi, sem onoj „tehnologijskoj”. I sigurno je da se „strateške iluzije” kriju negde u besmislenosti >r nametnute tehnologijske racionalnosti”.

220