RTV Teorija i praksa

Počnimo je još jednom pretpostavkom. Recimo da su lehnologije oličenje, otelotvorenje uma. To je poznati mislilac Bakminster Fuler izrazio na sledeći način: ~Sve što nam priroda dopusti da uradimo prirodno je.” Tehnologija se, tada, pojavljuje kao kategorija ni dobra ni loša, jer ni priroda sama po sebi ne pojavljuje se kao takav, binarni sistem. Ne postoji varijanta u kojoj bi mogla postojati nezavisna tehnologija, sama po sebi, s jedne strane, i Ijudski rod, s druge strane. Pa ipak, kao što rekosmo ranije, uništavanje tehnologije, zatim bežanje od tehnologije pojavljuju se kao veoma pomodne strategije. Pored one strategije koja afirmiše potpuno nekontrolisan rast O taktikama smo govorili. Naročito izražene ovakve strategije i taktike pojavljuju se, kao što rekosmo, kod intelektualaca, „saoblikovanih humanista” i medijskih analfabeta. Za takvo ponašanje postoje mnoge poruke. Jedna od njih glasi: „Treba zapamtiti da zagađenje okoline nije proizvod čoveka u nekom generalnom smislu, več je to proizvod čoveka koji je več veoma dugo i obimno zaokupljen übijanjem drugog čoveka”. Kao i tehnoevolucija, i medi-jska evolucija doživljava stalno übrzanje, Mediji i Ijudi evoluiraju zajedno. Predispozicija svakog novog medija jeste da izgleda mnogo harmoničniji sa mentalnim procesima nego što to izgleda medij kojeg je upravo zamenio. Ljudi, medijski analfabeti pogotovo, ovakve pojave doživljavaju u dve faze: Ptvo, novi medij izgleda neverovatno „stvaran” i do beskraja uzbuđuje Ijude. Perspektiva u slikarstvu predstavlja jedan primer ovakvog uzbuđenja i njegovog dugog trajanja. Danas, na primer, još uvek postoji veliki broj Ijudi koji film smatra za direktnu vezu sa čovekovom svešću. Drugo, posle izvesnog vremena novi medij deluje toliko prirodno da njegove posledice bivaju uzete „zdravo za gotovo”. Njegova početna predispozicija dobija status „objektivnosti”, Upravo ovo se desilo štampanom pismu koje je potpuno ovladalo mentalnim procesima velikog dela sveta u trajanju od skoro 500 godina. A upravo, medijski analfabeti i „saoblikovani humanisti” najčešće

225