RTV Teorija i praksa

Najbolja u oba sveta kanadske produkcije i San Fransisko belgijske televizije. Spremnost stvaralaca da ovom ozbiljnom i zabrinutom svetu pruže lagodniju, smešnu i prihvatljiviju vizuru ni u jednom od pomenutih primera ne kosi se sa zanatskom umešnošću i visokim umetničkim zahtevima koji se upravo zbog prijemčivosti postavljaju pred ostvarenjima ovog žanrovskog opredeijenja. Uopšte, ovogodišnji, XXIV festival u Monte Karlu ostače zapamćen po hvale vrednom, zavidnom nivou svetske produkcije, što je, možda, srećna slučajnost koja i te kako ide na ruku organizatorima zabrinutim za njenu zvaničnu, takmičarsku dimenziju. Јег, komercijalni deo festivala uveden pre neku godinu i dalje se uspešno rascvetava i širi, pa se javiia opravdana sumnja da će ugušiti „umetnost” na televiziji. Izgleda da su upravo „vetrovi biznisa” vratili boju i provokativnost anemičnoj dramskoj produkciji, raspršili dokoličarske dileme umišljenih kritičara o razlici između TV 7 filma i TV drame i uspostavili klimu za „cvetanje svih cvetova”. Ovo opuštanje poklapa se sa širenjem zvaničnih učesnika na festivalu, posebno naglašenim predstavljanjem kineske televizijske produkcije i filma na berzi programa. Bilo je predviđeno i učešče na takmičarskom delu smotre, ali je izostalo iz nesavladivih , tehničkih razloga. NAGRADE Dodelom „nimfi” registrovan je ponovni uspon francuske; produkcije (Lipe iz Lotenbaha FR 3; nagrada za režiju Bernaru Sen-Žaku) i potvrđena poslovična fasciniranost veiikog dela evropske publike japanskom kulturom, tradicijom i običajima (Ka svetlosti HNK; „Zlatna nimfa” za scenario Takehiri Nakajimi). Valjda nije prošao nijedan festival u Monte Karlu a da nije nagrađeno poneko japansko ostvarenje. Buduči da su okrunjene zlatom, obe emisije zaslužuju bar delimičan osvrt na sadržaj i osnovna umetnička značenja. Za Lipe iz Lotenbaha Bernar Sen-Žak je angažovao Marija Adorfa, Fasbinderovog glumca iz

228