RTV Teorija i praksa

sve novo i savremeno, uvek se čuvajuči da to ne ide brzo, a pogotovu ne brzopleto; držao se jednostavnog načela: čitalac treba lako da nađe ono što traži uvek na istoj strairi i uvek na istom mestu. Njegov prelom, zapravo spoljni izgled, menjao se lagano, sporo, i zato mnogi stručnjaci smatraju da ne pripada takozvanim atraktivnim, modemim listovima, čak ga stavljaju međ konzervativne u tom pogledu. Ali, čini se, da je u tome i njegov šarm - ta odbrana stare fizionomije, poznatog lica, uobičajenog reda stvari, ta jednostavnost, preglednost, bogatstvo sadržaja i raznovrsnost formi. S pravom su „Politiku” nazvali damom u godinama u nenametljivoj ali elegantnoj haljini. Okupljajući kroz čitavu svoju istoriju najbolja novinarska pera, list je imao šta novo da kaže i to novo da objasni na svoj, specifičan, lak, lepršav i prihvatljiv način, pa je uzeo i čelno mesto u našem novinarstvu. I knjiga Politika tako je napisana - nije čudno; Dragoljub Milivojevič je dugo godina bio saradnik tog lista. Politika - svedok našeg doba dobra je, potrebna je, dragocena je knjiga, ali, istini za volju, nije prva te vrste u našem novinarstvu kako se tvrdi u uvodu. Bilo je čak potpuno istih monografija i ranije, a u poslednje vreme navedimo samo dve; Ovde Radio-Beograd, objavljena 1979. povodom pedesetogodišnjice radija, i Slobodna Vojvodina, izdata 1982. povodom četrdesetogodišnjice današnjeg novosadskog „Dnevnika”. I još nešto: spisak novinara koji su radili u „Politici” trebalo je sa više truda i pažnje sačiniti. Ovako kako je dat, nepotpun i netačan, pomalo improvizovan, neče poslužiti svojoj svrsi, daljem naučnom izučavanju i „Politike” i našeg novinarstva.

245