RTV Teorija i praksa

„TELEVISION TODAV”

Br 3, 1983, London

jedna od očiglednih prednosti TV komuniciranja jeste mogućnost televizije da gledaocima pokaže neki kulturni događaj, koji oni nisu u prilici da vide na neposredan način. O ovoj temi vođena je rasprava na stranicama britanskog televizijskog časopisa „Television Today” pod nazivom „Kultura na TV”. Otuda i pitanje: postoji li tipičan „posmatrač umetnosti”, postoji li publika koju na TV ekranima zanimaju jedino emisije iz kulture? Anketa četvrtog kanala britanske televizije sprovedena na ovu temu dala je negativan odgovor, ili kako to formuliše autor studije pisane za „Television Today”: „umetnosti na TV ekranu je za Britanca tema kao i svaka druga koju može videti i pratiti posredstvom TV prijemnika”. Odlučujuči momenat u odnosu na naviku televizijske publike da prati program u „više pravaca”, po autoru studije, jeste činjenica da u Britaniji većina domačinstava poseduje samo jedan TV prijemnik, kao i to da je kultura, realno gledano, potreba koju iskazuje manji broj televizijskih gledalaca, U tom smislu se i procenjuje da su najbolji termini za emisije iz kulture kasni nočni sati, mada ima i izuzetaka kao što je emisija Alter image, program iz kulture za omladinu koji ima udarni termin od 20 do 24 časa. Autor ipak konstatuje da je najbolje vreme za kulturne emisije po završetku zabavnog programa, pri čemu od koristi može biti i kombinacija sa videom. Na pitanje šta podrazumeva pod temom iz kulture 20% anketiranih gledalaca je odgovorio da su to emisije (navođeno po prioritetu) iz; muzike, slikarstva, baleta, ореге, pozorišta i arhitekture. U istom časopisu objavljen je i esej Melvina Brega (Mclvih Braag), urednika u redakciji kulturnog programa londonske Vikertd televizije, o ulozi i zadacima televizijskog kritičara u kome se autor posebno zadržava na televizijskoj drami, U poslednja četvrt veka

246