RTV Teorija i praksa

Posle Dnevnika koji je trajao trideset i jedan minut i trideset i pet sekundi, a prikazao šesnaest različitih tema ilustrovanih sa dvanaest priloga, upitani gledaoci, da bi odgovorili, upotrebili su prosečno trideset i osam reči. Ovo označava vrlo brzo gubljenje informacija iz pamćenja gledalaca. Najviše televisdjskih gledalaca zapamtilo je ove tri teme: na prvom mestu übedljivo je Brazil (93%), „Zahvaljujuči prvenstveno vrlo dobro napravljenoj reportaži” - kako smatraju autori istraživanja - zatim sledi „Dolazak Francuza u Libiju” (67%) - prilog emitovan na samom početku Dnevnika. Izveštaj iz Nacionalne skupštine (53%) dolazi na treče mesto. Kratak priiog o Libanu (34%) nalazi se na četvrtom mestu, što se objašnjava prisustvom francuskih trupa u Bejrutu. Peto mesto (33%) dele reportaža o Miteranovom boravku u Briselu i meteorološki izveštaj. Komentar Pola Lefevra (1%) ostao je u sećanju svega tri gledaoca. Autor istraživanja zapaža da se mali procenat zapamćenih priloga odnosi upravo na sadržaje direktno emitovane iz studija. To ga navodi da postavi pitanje: ~Da li pamćenje televizijskih gledalaca reaguje na sliku, reportažu?” Izvesni telelvizijski gledaoci izražavali su žaljenje što neke teme nisu dovoljno detaljno obrađene. I još jedna primedba: Dnevnik od 12. oktobra 1983. godine ustupio je isuviše mesta inostranim temama: bilo je ispitanika koji su delili mišljenje da je kompozicija takvog Dnevnika urađena svesno: „Ovakav Dnevnik može da nam poruči: Mi, u Francuskoj, imamo male probleme, ali šta je to u odnosu na to kad Ijudi umiru od gladi? Znači, mi treba da se osećamo srećnima.” B. Mišljenje o uredniku-voditelju Prva naglašena jaka strana Kristin Okren je vladanje zanatom. Prema izjavama ispitanih televizijskih gledalaca pozitivna crta predstave o Kristin Okren je njena visoka stručnost u obavljanju posla koji radi „iznad prosečnosti”, uvek ispoljava lakoću i umešnost u vođenju emisije. Sledeći kvalitet je ženstvenost, a zatim autoritet.

258