RTV Teorija i praksa

primalaca koji pripadaju različitim klasama daju se različita uputstva koja pretpostavljaju različita pragamtička međudejstva, različite upotrebe, i to takve koje dovode do isto toliko različitih komunikativnih objekata. Televizija, međutim - ne u onoj meri u kojoj bi se uopšte koristila audiovizuelnim jezikom, već upravo u onoj meri u kojoj je televizija kao takva - ne može očevidno da se kreće sa istom tolikom slobodom i mora da se ograničava na diferencijacije koje su više : shematskog tipa i kojih nema previše, a koje su u i svakom slučaju u pragmatičkom pogledu sputane, prilično slabo diferencirane u odnosu na fiksirane t termine. ' Ovde naša tema poprima precizniji smisao i počinje i da otkriva svoje stvarne probleme. A konkretni [ problem jeste: Televizija i popularizacija umetničke (baštine. (111 ; Već sam naziv „popularizacija” može da označi sasvim poseban komunikativan odnos, te dakle i pragmatičko ponašanje odašiljaoca, koje danas nije prihvatljivo. Nije slučajno što je ta reč u postepenom odumiranju. Radije se koriste druge reči i izrazi lišeni tih konotacija koje su unekoliko „kolonijalne”. „Popularisati” pretpostavlja jednu čvrsto konstituisanu kulturu koja se može smatrati dominantnom, a popularizator misli da mu je dužnost da ona па neki način , na osnovu pojednostavljenih fragmenata, stigne do onog ko je izvan nje. Danas se radije govori o „baznoj” kulturi i o argumentativnoj komunikaciji, a njima se, takođe, može pristupati pomoću „baznog” izraza” kojim se stvari ne pojednostavljuju, već se filtrira ono što pripada opštoj kulturi, kulturi koja već postoji ili se tek javlja. No, ni „umetnička baština” nije sasvim neutralan naziv. Njime se ne otkrivaju neposredno predmeti, već | se oni predlažu u perspektivi koja je istorijski i kulturno obeležena. Drugim rečima, njime se ne iukazuje na neko posebno područje kultrune Istvarnosti, koje pripada svima, već se teži da | privileguje: odnosi se na umetnička dela. a ona se kao : takva prepoznaju i razvrstavaju na onovu izvesnog : pojma „umetnosti” u kojem se krije veoma snažan

157