RTV Teorija i praksa

od reči koje se, čak i pri zakletvama, mogu lako zloupotrebiti i istinu učiniti fiktivnom. Tako gest i pokret, posebno u dokumentarnim emisijama anketnog, govornog ili dijaloškog tipa - čime se ova knjiga isključivo bavi - dobijaju pun smisao i ogroman značaj, јег „heroji” ovih emisija nisu glumci-profesionalci, već Ijudi iz naroda. Pred kraj prve glave, pod nazivom „Šta je iza reči” autor zaključuje; - „Monolog lišen mimike i gestikulacije, u stanju je da nam predstavi ono što čovek govori, ali nikako ne i ono što misli”. Ti kadrovi mogu biti formalno lepi, dobro osvetljeni, zanatski ukomponovani, ali se i pored sve rečitosti njihova praznina ne može sakriti. Na početku odeljka „Kraće rastojanje” u kome je, u stvari, reč o otkrivanju spontanih misli i gestova lica pred kamerom, na čije prisustvo treba da zaboravi, Muratov razlikuje četiri etape u vođenju razgovora sa izabranom ličnošću, pa ističe: početni stadij, odnosno adaptaciju ili preludij za predstojeći razvovor; zatim sledi beseda, zbog čega je susret i planiran, dok je u trećoj etapi psihološka razrada emocionalnih naslaga, a u četvrtoj - unutrašnje, često skriveno raspoloženje u kojem učesnici ostaju posle susreta. Autor naglašava da sve ove četiri etape sadrže salonski, kućni razgovori i seoske sedeljke, da u njima vlada zakon aritmetike i da se smenjuju nalik na godišnja doba. Za urednika ili voditelja-intervjuistu nezaobilazan je zakon trojstva ili trijade. Naime, Muratov je uočio da se u svim dobrim intervjuima prvi krug pitanja odnosi na onu oblast problema o kojoj bi sabesednik želeo da govori; zatim sledi niz pitanja koje bi televizijski gledaoci želeli da mu postave i, konačno, izvestan broj pitanja koja ne proizilaze iz prethodnih, a koja bi, ponekad, i sam gost, možda, „želeo da prećuti”. U drugom odeljku, iz poglavlja „Trenutak istine” - koji naši čitaoci mogu da pročitaju u celosti u ovom broju - autor navodi šest pravila ili zapovesti, koje nikada ne treba zaboraviti pri intervjuisanju sagovornika. Ta zlatna pravila iskustva Muratov je formulisao na osnovu sopstvenih istraživanja, posredstvom praćenja literature i posmatranjem brojnih emisija sovjetske i svetske produkcije i uviđajući tuđe greške koje se, ne retko, ponavljaju. Profesionalci, a posebno početnici, valjalo bi da ova pravila zaista uče napamet sve dok ne postanu njihova svojina: Kratko i jasno; ne prihvatajte jednosložne odgovore; može li konkretnije; izbegavajte pauzu; korektnost i uvažavanje sabesednika i da Иje vaše pitanje zanimljivo, učiniće se svakom čitaocu kao nešto posve poznato i veoma jednostavno, a u toj jednostavnosti krije se najviša mudrost: svi smo to znali, ali nismo mogli da se setimo, a u praksi suviše smo često zaboravljali, što u stvari znači da ta saznanja nisu bila naša.

255