RTV Teorija i praksa

Uz pomoć obimne literature od antike do naših dana Sergej Muratov gotovo na svakoj stranici otkriva nova, a na prvi pogled svima znana saznanja, koja su istovremeno i sveža, i originalna, i lakonski sažeta, i kristalno jasna, a ipak višeznačna. Podsećajući na predivnu poslovicu: ~Ne govorite dugo, jer je život kratak”, autor pored ostalog ukazuje da se gledaoci prema licu sa ekrana odnose pre svega kao prema „heroju”, primeru za ugled ili ga shvataju kao simbol koji je - prema tvrđenjima Jurija Budanceva „dužan da opravda svoje pojavljivanje na ekranu i svoje životne poglede” i, razume se, da iskaže übedljiv i spontan lik, istinit i uverljiv. Čitaoca, pa i stručnjaka, verujem prijatno će iznenaditi ovakva misao - „filmski dokument je čista objektivnost, a lik ili čovek na ekranu je čista subjektivnost”. Možda pomalo iznenađuje saznanje da Muratov i u stvaralački proces dokumentarnih emisija uvodi izraz Stanislavskog ~rad glumca nad sobom i likom”, odnosno pozajmljuje misao I. Beljajeva (iz knjige Spektakl bez glumca) ~rad s dokumentarnim herojem nad likom” pa, ističući važnost sabesednika ili intervjuiste, zaključuje uz 'pomoć Beljajeva da je čovek ili televizijski junak u životu on sam, a na ekranu „heroj plus ja”. Najkraće rečeno, dijalog Sergeja Muratova je mala knjiga velikih saznanja, zasnovana na najširem poznavanju brojnih srodnih naučno-umetničkih đisciplina. Po lepom običaju sovjetske naučne publicistike, svako poglavlje i ove knjige počinje nekim izabranim citatom bilo Seneke, Getea, Paskala, Bernarda Šoa i drugih, pretposlednja glava pod nazivom „Princip gledaočevog stvaralaštva” ima kao moto lucidan odgovor jednog deteta iz Nigerije, koje je u anketi francuskog lista Evropa odgovorilo: ~U bioskopu Ijudi razgovaraju među sobom, a na televiziji - s nama”, čime je uočena suštinska razlika između filma i televizije. Mada, kao čovek sa strašću naučnika i erudite široke kulture, želi sve da objasni u vezi sa fenomenom zvanim televizija (ovoga puta u vezi sa dokumentarno dijaloškim emisijama) Sergej Muratov zaključuje kako u slučaju novonastale estitike „osme sile” i „nije važno sve objasniti, već je jednostavno potrebno na\ iknuti se".„ Vredno je znati da je recenziju za ovu knjigu - iz koje će zainteresovani moći da pročitaju i više odlomaka od za ovaj broj izabranog - pisao doktor psiholoških i filoloških nauka A. A. Leontijev.

256