RTV Teorija i praksa

* Raslojavanjem primalaca poruka u istom nivou (koji tip efekata i na koga) u kombinaciji s vertikalno stratifikovanim modelom, trebalo bi da omogući Sejmor - Juru da svaki pojedinačni slučaj u analizi propusti kroz gustu metodološku mrežu. Time se lista medijskih efekata proširuje novim, ali se, istovremeno, uticaji na pojedince, grupe i globalno društvo izjednačavaju po kvalitetu i podvrgavaju identičnoj proceni. Nikakvi kriteriji ne omogućavaju razlikovanje (iako je grupisanje već pretpostavljeno modelom) posledica zbog izloženosti medijima, čime se može objasniti i pažljiv izbor primera kojima autor ilustruje teze. Toga je svestan i Sejmor - Jur kada, komentarišući predrasude prema analizi posrednih grupa, zbog čega su istraživači uglavnom bili orijentisani na individualni nivo, kaže; „Uticaj masovnih medija na takve oblasti kao što su uloga partija i interesnih grupa, ili institucija vlade, veliko je zanemareno područje. Iz istog razloga i individue koje su ovde predmet diskusije, uglavnom su članovi političke elite a ne anonimne jedinkeu slučajnom uzorku.“ Ovog pravila autor se pridržava čak i u delu u kom razmatra promene u odnosima između pojedinaca, pa za primer navodi televizijski prenos predizborne debate Nikson - Kenedi iz 1960. god., odnose Niksona i Ajzenhauera posle Niksonovog televizijskog trijumfa iz 1952. god. i sl. O navedenim „pojedincima" рге bi se, možda, moglo govoriti kao o „institucijama" (reč je o predsednicima vlada, država, ministrima ili zvaničnim stranačkim kandidatima za ta mesta) nego o ~običnim“ članorima društva koji su pravi ~objekt“ masovne komunikacije, pa time i najheposrednije izloženi njenim uticajima. S druge strane, Sejmor - Jur se ne bavi pitanjem integracije pojedinačnih ponašanja i njihovom transformacijom u ponašanja i odnose grupa. Izostavljanje veze između individualnih i grupnih fenomena 18 je i centralni nerazrešeni problem u okviru modela koji nudi. Zapostavljanjem ove relacije, Sejmor- Jur se svrstao među one sociologe masovne komunikacije (istraživanje komunikacije se uglavnom vezuje za sociologe kao začetnike) koji su ulazeći u novu istraživačku oblast jednostavno zanemarili središnu temu sociologije kao matične discipline - odnos pojedinca i društva.

18 Ove termine koristi Arnold Tojnbi kada kaže da je naše neznanje kako da dovedemo u vezu grupne i pojedinačne fenomene karakterisalo sve naše naučne napore od Aristotela đo danas. Cit. ргеша James B. Lemert , Does Mass Communicaiion...

144