RTV Teorija i praksa

ANA SOMLO, redakcija časopisa ~RTV-teorija i praksa“ DVOSMERNA KOMUNIKACIJA Evo nekoliko teza koje mogu da posluže kao podsticaj za razgovor: 1. Da li kontakt-programi postižu svoju namenu - dvosmeme komunikacije? 2. Da li je dvostruka komunikacija ostvarljiva na otvorenom kanalu? 3. Ko garantuje za demokratičnost sagovornika? 4. Koje su teme i oblasti ~podobne“ za ovakve emisije? 5. Može li se otvoreno govoriti, zapravo odgovarati na pitanja slušalaca-gledalaca i kada se radi o ozbiljnim političkim pitanjima? (Primer - Nenad Ristić o Kosovu u TV tribini.) 6. Ukoliko se takva provokativna pitanja ostave bez odgovora, nije li to lažiranje emisije? 7. Čini li se urednicima i saradnicima takvih programa da je popularnost ovakvih emisija u opadanju? Nekada Kino-oko, Tribina na televiziji, Beogradska razglednica u Studiju B - manje su atraktivne od početnih emisija. 8. Da li je jedna od osnovnih grešaka takvih programa što je u poslednje vreme sve postalo ~kontakt-program“? Tako su nastale emisije hibridnog tipa, a ne kontaktnog. P. PLAVSIC PROGRAMSKE I PSIHOLOSKE PRETPOSTAVKE KONTAKTA Pored nekoliko vrsnih vođitelja koji učestvuju u ovom razgovoru nije lako odigrati ulogu voditelja i zato je najbolje da svako govori o onome što najbolje zna, što podrazumeva i to da prisutni voditelji kažu nešto i o svojim programima i o kontaktu uopšte. Pre više od petnaest godina, 14. juna 1969. godine govorio sam o tome na pomenutom savetovanju u Sarajevu (prikaz u časopisu ~Novinarstvo“, 3-4, 1969) ali to se odnosilo na radio, jer se o televiziji nije toliko govorilo. Od tada do danas javilo se mnogoncvih elemenata i u poimanju i u stvaranju kontakt-programa, pa bi njima

13